Prodati i poniženi

I bi  prodaja 51% NIS-je za 400 miliona evra, kako stručnjaci kažu, dobiše Rusi NIS-je upola vrednosti skoro deceniju daleke 2008. Obećaše narodu akcije od prodaje, narod se „popalio“, govorilo se da je ova kompanija propala, i tako ode preduzeće, Demokratska stranka bi u vladajućoj većini(ako je bitno).

Stanje danas. Preimenovana Radikalna stranka sa mnoštvom pobegulja iz Demokratske i iz ostalih strankana vlasti dok je NIS-je dobrostojeća kompanija, kako kažu.

Predsednik Vučić, ministar rudarstva i energetike Antić i direktor NIS-jeKravčenko, „ulepšaše“ izjavama oktobarski nedeljni dan. Dan s pomerenim vremenom od jednog sata unazad, a oni s pomerenom odgovornošću, a sve hvaleći NIS-je kako je najprofitabilnija kompanija kako u Srbiji tako i u regionu, a radnike i ne pomenuše.

Priča o ulaganju NIS-je u ekologiju, zaštitu životne sredine u Srbiji beše tema. Niko ne pomenu poboljšanje uslova rada ni dostojanstven status radnika ni pristojnu platu da od nje radnici mogu da žive.  Niko ne pomenu najnižu rudnu rentu od 3% koju NIS-je plaća državi, a koja svake godine može da se menja i povećava.

Od prodaje NIS-je počelo je smanjivanje broja radnika lukavom ili časnom metodom, otpremnina. Prvoj grupi dadoše solidnu otpremninu, a svakoj ostaloj sve manju i manju. Tiho zastrašivanje otkazom i tako navođenje radnika da se sami prijave za otpremnine, beše im oružje. Braća Rusi i braća iz vlasti nemaju milosti. Kako su radnici dobijali otpremnine, pretpostavljalo se da će ta radna mesta biti ugašena. Ali nisu ugašena nego su na ta, ista, radna mesta dovedeni radnici posredstvom studentskih zadruga. U čemu je problem, broj stalnih radnika je smanjen, a broj privremenih radnika je povećan! Valjda je to vid štednje u NIS-je! Baš su i uštedeli mnogo novca „Trebalo im!“ proklinjućim tonom reče mi jedan od bivših radnika. Stalni radnik više košta ali ima veća prava od iznajmljenog radnika.

Da pomenemo da radnici imaju najlošiju radnu i zaštitnu opremu, zaštitne naočare od kojih bole oči, zaštitne cipele koje prave rane na nogama, odela koja nisu topla. Davanje šefovskih mesta ulizicama i tupadžijama koji ne umeju da organizuju posao. I opet „dejavu“ zapošljavanje preko „veza“ Pa i popularno (jedino) zapošljavanje posredstvom studentskih zadruga, ugovorom na određeno radno vreme, ne može da ostvari svako ko aplicira (do skoro se govorilo konkuriše).

Novembar je doneo i nove ugovore za one koji rade preko studentskih zadruga. Na teren šalju dve trećine onih kojima ističe ugovor. Zarad u tzv. „proizvodnji“ gde su lakši uslovi rada, ostaju odabrani po jedinom kriterijumu koji glasi „čiji si“.

Ljudi u srednjim godinama, hranitelji sopstvenih porodica, a zaposleni preko studentske zadruge! Ima li poniženja u radnom statusu? Ima, ali ga ima i u izrabljivanju tako zaposlenih radnika.

Oni koji rade po halama (zimi hladnim, leti vrelim) 7 dana rade po 12 sati, pa 7 dan imaju odmor. Ljudima treba po sat vremena da dođu do posla i po jedan sat da se vrate s posla. Koliko im ostane da večeraju, okupaju se, kažu dobro veče ili dobro jutro ukućanima i da se naspavaju? To je još blaža varijanta. Onu težu varijantu rada preko „studenjaka“ osećaju oni koji su terenski radnici, u poljima na tornjevima, u kamionima…

Da napomenemo da su oni koji su radili na terenu dobijali 30% veću platu, tj. takozvani terenski dodatak. Naime, ako je pet dana na terenu vezano, onda radnik dobija terenski dodatak. Ali, smislili su pametnjakovići pre koju godinu da terenski rad svedu na četiri dana i onda nema terenskog dodatka. Mislioci za nominaciju Nobela iz oblasti „izrabljivačke ekonomije“. Radnici i dalje rade težak i nebezbedan posao, napolju po vrelini letnjeg sunca i udarima snežnih košava. I ne samo to, taman što radniku isteknu četiri paklena dana i dobije dan odmora, zovu ga nadređeni da se hitno pojavi na poslu. Radnik ne može ni da se naspava. Oni stariji, koji imaju porodice, ne mogu svoje ukućane ni za zdravlje da pitaju. Oni mlađi nisu u mogućnosti da upoznaju nekoga i da zasnuju svoju porodicu. Da li je i uništavanje porodice, skrivena namera domaćevlasti i ruskih kapitalista. Šta kaže sindikat, pa ništa, blokiran je na „mute“! Šta kažu predsednik, resorni ministar i glavni ispred braće Rusa? Ulagaćemo u ekologiju!

Neki od radnika preko „studentske“ nisu hteli da potpišu nove ugovore, kako kažu, za niske plate i težak rad ne vredi gubiti zdravlje.

Potreba za radnicima u ovoj firmi postoji, ali s druge strane postoji potreba za izrabljivanjem radnika.

Da li je potreba Srbije da joj radnici budu poniženo izrabljeni?!