Putevi i stranputice

Da bi se ovaj narod promenio na bolje (jer ga trenutno menjaju na gore) a ova država uzdigla (jer je bacaju na kolena), taj pomenuti narod se mora privesti kulturi i mora se obrazovati. Tek onda, prava elita može da ga povede a ujedno to je i prvi zadatak te elite (ukoliko uspemo da je pronađemo i oživimo jer elita u Srbiji ne zauzima mesto koje joj pripada, pošto su je partijski kadrovi i mediokriteti potisnuli uza zid).

Strategija globalnih osvajača je jasna: narod koji hoće pokoriti treba svesti na skup idiota, kojeg posle toga moraju kontrolisati spinovanjem, manipulacijama, strahom, zaduživanjem i (najvažnije) kontrolisanim i usmerenim obrazovanjem. Ovo poslednje, obrazovanje, mora se sveti na nivo tehničko-tehnološke obučenosti, da bi ti polu-idioti mogli da rade i privređuju te donose velike zarade kapitalistima. Humanističke nauke i umetnost, se po toj strategiji, moraju banalizovati, estradizovati, svesti na proizvod koji se prodaje, moraju biti zakićene frazama i opštim mestima koja će ti idioti moći da prepoznaju. Najvažnije od svega: pojedinca treba odučiti od navike da razmišlja svojom glavom i da ima ideale za koje se vredi boriti i umreti. U tu svrhu treba unišiti porodicu, državu, naciju, veru, pol. Sve treba svesti na materijalno, pa i sam smisao života.

I, prilično se postiglo. Deca koja stasavaju prihvataju te obrasce i opšta mesta i sliče jedna drugima kao jaje jajetu. U školi ih više ne pospešuju da budu pametni, da čitaju, da razmišljaju svojom glavom. Sa druge strane, stariji naraštaji se prodaju i predaju, kiteći se tuđim idejama i floskulama o ''novim evropskim vrednostima'', mantrajući o ''novom vremenu'', ne dozvoljavaju (pre svega sami sebi) da kritički pristupe onome što se događa oko njih.

Eto, tu je zamka i uzaludnost posla nas koji hoćemo svojom pameću i svojim perom da promenimo nešto na bolje! Šta vredi pamet u svetu koji stvaraju glupaci, u sistemu vrednosti gluposti koja ne shvata i ne razume tu pamet?! Čemu pisati, ako onaj kome je namenjeno isto: ne zna čitati?! Kakva visoka književnost ili vrhunsko novinarstvo za narod koji je uglavnom funkcionalno nepismen, počev od predsednika države pa do stočara na Pešteru?! Čemu mudrost kada se samo glupost isplati?! Njih, glupe, treba toljagom po glavi da bi te shvatili. Inače, možeš napisati stotine dobrih knjiga i članaka: džabe! Čitaće oni kojima je sve to potpuno jasno i koje ne treba menjati. Otud, borba za bolju Srbiju mora početi borbom za obrazovanje, kulturu i umetnost. Građanin se mora naučiti da raspoznaje prave vrednosti, čak i onda kada ih u potpunosti ne razume, i da misli svojom glavom (pošto danas misli samo svojom guzicom) čak i onda kada mu se to ne isplati.

Dakle, ne treba ljude oko sebe ubeđivati da je Vučić peder, već ih treba naterati (milom i lepim) da pročitaju dobru knjigu, da poslušaju mudrog čoveka, da vide dobar film, da čuju dobru pesmu, da shvate da pored ruženja i pljuvanja koja slušaju svakoga dana ima i lepih reči, lepih dela. Treba ih terati da počnu da kupuju dobre knjige, da nadohnade sve ono što su preskočili, da misle o lepom i dobrom, da svoju decu vaspitavaju na osnovama pravih vrednosti, da im usađuju ideje dobrog i lepog, etike i estetike, da ih nauče da cene pamet i slobodu, da im zaveštaju ideju borbe – a ne da zajedno sa njima gledaju rijalitije, da ih prijavljuju da učestvuju na folk takmičenjima, da ih učlanjuju u vladajuće stranke zbog zaposlenja ili da ozlojeđeni psuju vlast a ništa ne preduzimaju da stvari promene.

Škola danas, a to je plan i cilj, ne obrazuje decu, moramo to učiniti mi: svojim primerom. Kao što to čine naši sportisti. Svako da radi svoj posao najbolje što može, bez obzira na prepreke i nemoguću misiju. Najvažnije je: razbiti zabludu mladih naraštaja ''o dobrom i pametnom zapadu blagostanja'' i nama koji ništa ne valjamo, ništa ne znamo i zbog toga smo kažnjeni lošim životom. Ništa tamo ne valja i mi danas u Srbiji još uvek bolje živimo od njih. Makar mi koji mislimo svojom glavom. Jer borba, čak i u nemaštini, zna da bude tako inspirativna.

Igor Đurić