Sloboda

Džejmsu Bondu novac ništa ne znači. Dobivši od Njenog Kraljevskog Veličanstva dozvolu da ubija, on ima sve ostalo: novac, automobile, Manipeni, Kjua, apartmane, avione, kamione, pičke. Ima sve, i ako pre toga nije imao ništa – bio siroče iz doma. Od kada je od jednog dela građana Srbije Vučić dobio dozvolu da laže – i on ima sve gore navedeno. Nešto stvarno, nešto u maketama, ono poslednje više u karakterima.

Srpski narod uglavnom ne reaguje kada ga političari lažu, verovatno i zbog toga što političari skoro nikada ne govore istinu. Zbog toga normalan, kulturan i obrazovan čovek nema šansi na srpskoj političkoj sceni, taman da je sam Džemjs Bond lično. Naime, 007 ima dozvolu da ubija, ali skoro nikad ne laže i uvek se predstavi punim imenom i prezimenom: Džejms... Džejms Bond. U srpskoj politici nema mesta za pametnu i istinitu priču, jer vi niste sigurni čak ni kada se predstavljaju da li istinu zbore: jesu li vojvode, serdari ili evropejci?! Priča ponekad bude pametna, ali je uvek lažna. Jer, narod voli da čuje ono što mu se sviđa, zato ga treba lagati floskulom, parolom i opštim mestom. Ako prozboriš istinu: ništa ti neće verovati!!!

Otud umetnicima, stručnjacima i intelektualcima, nije mesto u politici. Oni svojim delom treba da ''vode'' politiku i da kroz instituciju ''javnog mnjenja'' razotkrivaju laži bitangi iz politike. Zbog toga sam mišljenja da misleći čovek ne treba da razmišlja kako da se bavi politikom, već da misli i govori o politici. Jer kako nekad reče Mića Popović: „Umetničko delo je poslednja odbrana jednog naroda“. Mada, kako sada stoje stvari sa srpskim umetnicima, jadna i bedna nam je ta poslednja odbrana.

Kada bi se napisala knjiga javnih i zvaničnih nastupa srpskih relevantnih političara u poslednjih 15 godina, bila bi to ''Knjiga laži i bezčašća''. Knjiga besmislenih laži, jer su oni lagali ponekad bez ikakve potrebe, a često su lagali o onome što su prethodno lagali. Pa nismo načisto za šta smo sada: za Karlobag – Karlovac – Ogulin – Viroviticu, ili za Evropu bez alternative. Mislim, i prav vam stojim, kada bi neko od njih izgovorio istinu: na mestu bi se sručio mrtav. To njihov mozak ne bi mogao da podnese.

Ko laže – taj krade.

Ko krade – to nije pošten čovek.

Oni čak i kada ćute, lažu svoj narod. Kada je Tomislav štrajkovao glađu, on tada nije obznanio svome vaskolikom narodu da će mu se u gladovanju za svega par godina pridružiti pola nacije. Kao što je njegov posinak trebao reći svome narodu da laže kada kaže da penzije neće dirati, a struja neće poskupeti. Ili Džoni „da li laže kada kaže, da je sreća u tri stvari...“.

Inače je zajebana ta kombinacija Toma – Vučić. Oduvek bila. Još je Kodža Miloš zazirao od toga. Zato se i trudio da bude predusretljiv, te je slao poklone u Poreč. Jednom je knez Miloš poslao na poklon konja Tomi Vučiću (Perišiću) a u propratnom pismu je pisaru izdiktirao sledeće: „Ljubezni Vučiću! Šaljem ti ovoga konja na dar, i želim da imaš bolju pamet od njega. Blagonakloni M. Obrenović, Knez srpski“.

Naravno, zna se ko više laže u toj kombinaciji! Zini da ti kažem! Rekao je skoro da su u laži kratke noge'', a onda je slagao o izbornim rezultatima. Pre toga nas je slagao da će nam biti bolje, pri tom držeći prst preko prsta iza leđa i misleći ''samo ne znam kada''. Onda je rekao da ne zna ništa o ljudima sa fantomkama, ali svaka im čast, jer su srušili bespravno podignute objekte. A onda se ispostavilo da neki srušeni objekti i nisu bespravno podignuti. Onda se ispostavilo da policija namerno nije htela da interveniše, što znači da on zna ko su ljudi u fantomkama, jer je malo verovatno da Nebojša iz Beograda sme nešto da uradi bez njegovog znanja. Samo za ovo, u normalnoj zemlji, pala bi vlada, a akteri otišili u političku prošlost. Kod nas je politika budućnosti: prošlost prošarana lažima!!! Svuda bi se potegla odgovornost za hvatanje u lažima, u Srbiji ne, jer je njeno ''Kraljevsko Veličanstvo POLITIKA'' dala srpskim političarima dozvolu da lažu. Džejms, Džejms...

Igor Đurić