Foto: 
Adolfo Lujan

Solidarnost i identitet

„Evropa je mogla da odahne“, pošto u Francuskoj nije pobedila predstavnica „ekstremne desnice“ Marinle Pen, nego „autsajder“ Makron. Navodnici ovde znače ponavljanje fraza izrečenih u zapadnim mejnstrim medijima. Samo ću reći da je „autsajder Makron“, istina dosta mlad za predsednika Francuske, do sada već bio Rotšildov bankar i ministar. A kad rekoh „Evropa“, mislim tu na evro-birokratiju, i nažalost još uvek većinu glasača u ključnim zemljama članicama EU. „Odahnuti“ je već glagol pod znakom pitanja. Neki psiholozi kažu da je najstrašniji strah od straha, pa je onda najdragocenija sloboda od istog. Na gornji način opisana „Evropa“ može za sada da predahne, ali nikako da se smiri, jer ključni njen problem nije rešen…

Da bismo razumeli taj problem, koji ima veze i s nama ovde, krenućemo od nečega što su domaći „lumeni“ europske ideje pričali pre desetak godina. Problem nezaposlenosti, govorili su oni, rešava se tako što je naš građanin (kad tamo uniđemo) deo opšteg tržišta rada, pa može da se zaposli bilo gde u Evropi – ergo, da ode iz Srbije. Ne bi me iznenadilo da bar neki koji su tad tvrdili tako, danas podržavaju proteste „Protiv diktature“, čiji je emotivniji argument upravo to što mladi odlaze is Srbije. (Kao, uostalom, što odlaze iz članica EU – Bugarske, Rumunije, Poljske…)

Pri tom, postoji tu još jedna kontradikcija. Argument odlaska mladih je ličan, jer odnosi se na lične probleme, istina većeg broja ljudi, i lični motiv nekoga da zbog toga protestuje danas i žali za „nedovršenim reformama“ (u kojima bismo valjda podigli spomenik Majkama Srebrenice na Trgu Republike, a privatizovali EPS, vodovod, a zašto da ne i vazduh). No, kada je onima koji s tom logikom podržavaju proteste predočen tekst Radmile Stolić „Ne protestujem – poštujem svoje roditelje“ u kojem iznosi probleme koje je njenoj porodici stvorila vlast „žutih“ i njihov „ekonomski program“ (naravno da Radmila nije jedina) reagovali su napadima i strahovitim nedostatkom empatije.

No, vratićemo se argumentu „lumena“ i videti kako on ne stoji, osim toga što sada sami sebi skaču u usta, kad imamo „Beli Šengen“ i mladi stvarno odlaskom „rešavaju problem“ nezaposlenosti. Problem nejednakih životnih prilika postoji i kod nas, u Srbiji. Naravno da nije isto živeti u Beloj Palanci i Beogradu i naravno da pravac migracije ide iz prve ka drugom. To je prepoznato kao problem Srbije, a kako ga ova država rešava druga je stvar. Sa druge strane, u nekom svakodnevnom diskursu, naravno da će „rođeni Beograđanin“ (potpisnik ovih redova tu spada) zažaliti ponekad što dolazi „Kurta i Murta“, pri čemu su obojica povezani, drže jedan drugom stranu i možda klanovski dolaze do posla. No, teško da će se iz toga izroditi neki „Pokret za nezavisnost Beograda“, koji će tražiti izdvajanje istog iz Srbije, ili „zavrtanje slavine“ provinciji, pocenu njenog bankrota. U Vojvodini separatisti (delimično!) imaju takve ekonomske argumente, pa jedva da imaju za cenzus, na izborima u svojoj „Voši“. To je zato što je Srbija jedna nacija, ima identitet (kakav god on bio) i solidarnost, makar uz gunđanje, prirodno sledi iz toga.

Grčka je odavno članica EU, pa problem nezaposlenosti, uopšte enormne ekonomske krize nije „rešila“ na način koji zagovaraju naši „lumeni“. Mladi Grci nisu većinski zainteresovani da nauče da misle na stranom jeziku, i traže egzistenciju van svoje otadžbine. Neki su otišli tamo gde je nezaposlenost manja, jeste, ali u Grčkoj je nezaposlenost mladih ostala oko polovine. Sa druge strane Nemačka, kao ekonomski motor evrozone, bila je ekstremno neraspoložena da finansijski, makar i otpisom dugova, pomogne Grčkoj. Ista zemlja je ulagala sto milijardi dolara godišnje za integraciju DDR, pri čemu ekonomska integracija nije baš sasvim uspela. Nemci su jednostavno mnogo raspoloženiji da pomognu druge Nemce, nego Grke. Logično, zar ne!? Ali i jedni i drugi su Evropljani… Pa šta?!

Mladi iz Poljske ili Rumunije bili su mnogo raspoloženiji da napuštaju svoju zemlju, u potrazi trbuhom za kruhom. I iskoristili su prednosti otvorenih granica. Možda je razlog najbolje opisao dr Nele Karajlićrečima da je zapadni izlog pobedio istočni. Privučeni tim izlogom, mladi su se sreli sa predrasudama i nepotpunim prihvatanjem. „Poljski vodoinstalater“ je uticao na francuski referendum pre 12 godina, a nedavno i naBregzit. Nisu Britanci izašli iz EU samo zbog migranata iz Sirije, nego i zbog onih koji su državljani EU, baš kao što su i oni.

Tako da možemo zaključiti da je osnovni problem EU nedostatak identiteta koji bi prirodno povlačio solidarnost njenih građana, kao što je to reč u okviru nacionalnih država. Zbog toga ne vredi „Evropi“ ni da stotinu Makrona pobedi.

Komentari

Komentari