Šta se valja iza udžbeničke groznice

Prošla je udžbenička groznica, ali ne i osećaj namagarčenosti, koji imaju listom svi roditelji koji imaju decu školskog uzrasta! Svi roditelji školske dece su danas krave muzare političkog zamešateljstva SNS politike i njihovih kompanjona u privatnom izdavaštvu i u školskom sistemu. Položaj u koji su stavljeni roditelji koji finansiraju obavezno školovanje svoje dece je položaj nehotične žrtve ovog nakaradnog sistema, koji jednako koliko ne brine o socijalnoj politici, ne brine ni o kvalitetu obrazovanja, budućnosti svojih građana, politici zapošljavanja, kao ni o modelima distribucije udžbenika i ne reguliše haos koji postoji u ovoj sferi svakodnevnog života, štaviše, neodgovorno učestvuje u tome i doprinosi opštem haosu i iznudi novca od roditelja. Danas su mnogi roditelji u situaciji da moraju da dignu kredit kako bi školovali svoju decu, jer njihova primanja nisu dovoljna da mogu da kupe ni polovne udžbenike, čije su cene neretko i iznad cena novih udžbenika u knjižarama!

Svi koji imaju decu školskog uzrasta hvataju se svake godine za glavu kad dođe septembar. Što zbog troškova oko kupovine udžbenika, gužvi u knjižarama i na prodajnim puntovima polovnih udžbenika, što zbog izgubljenog vremena i živaca zbog neblagovremenog nenalaženja potrebnih udžbenika na jednom mestu. Opšti trošak energije, resursa i vremena je obavezna klauzula u politici užbeničke groznice u Srbiji! Nabavka udžbenika je naporna, a nekad i maratonska disciplina, koja podrazumeva lovačke strategije, strpljenje i izdržljivost, kilometražu, posebno u velikim gradovima kao što je Beograd. Obijanje pragova knjižara različitih izdavača, obilaženje tezgi sa polovnim udžbenicima, tegljenje udžbenika, kupovina zastarelih polovnih udžbenika traženog izdavača, zamena, razmena, bacanje udžbenika. Danas ne možeš više nikome ni da pokloniš udžbenike, neće ih ni preprodavci, jer se stalno izumevaju novi udžbenici, ali i izdavači. Nekoliko beznačajnih izmena u redosledu lekcija ili stavki u programu, a po nalogu Ministarstva Prosvete, dovoljno je da naprave ekstra trošak roditeljima, jer takva je “politika obrazovanja” u Srbiji! Ta politika kaže da učenici i njihovi roditelji moraju da izdržavaju izdavačke kuće, ali ne samo njih! Ako ste pomislili da polovne udžbenike svoje dece prodate preprodavcima i malo smanjite troškove za aktuelnu kupovinu knjiga, grdno ste se prevarili. Nisu otkupljivi ili, ako su udžbenici koje su roditelji teglili do prodajnih tezgi polovnih udžbenika interesantni preprodavcima, onda su ucenjeni da ih prodaju i po 10 i više puta nižoj ceni! Lično sam bila prisutna na tezgi kad je trgovac polovnih udžbenika nudio majci celih 700 dinara za 11 udžbenika iz 7. i 8. razreda, a da roditelj koji danas treba da kupi sve knjige za te razrede, mora da odvoji od 15.000 do 17.000 dinara! Isti taj trgovac prodavaće ih po minimum 500 dinara po komadu (6000 dinara će inkasirati – 700 dinara, 6.300 neto, a neretko i 2 do 3 puta više!), a ako su “pošteni”, neretko se “našale” sa roditeljima i traže za polovan udženik i po 1.800 dinara, pod izgovorom da su rasprodata izdanja, dok recimo isti takav, ali nov udžbenik, košta u Zavodu za izdavanje udžbenika svega 750 dinara i može se kupiti bez problema! Retki su trgovci koji nude u razmenu tri udžbenika za jedan polovan, i to ako roditelj ima sreće da tim udžbenicima nije “prošla moda”, pa se i dalje koriste u školama, jer u srpskom školskom sistemu svake godine  se roje neka nova pravila, neki novi izdavači, neki novi udžbenici!  Sve to proizvodi puno nervoze na sve strane, ogromne i neizbežne izdatke, koji dođu tik posle godišnjeg odmora, kao so na ranu porodičnog budžeta. Roditelji koji imaju više dece, ne mogu da kupljene udžbenike starijeg deteta ostave mlađem u nasleđe. A dete u školu bez udbženika ne može, moraju se kupovati novi, jer “stari” nisu više dobri, iako imaju beznačajne izmene u tekstu udžbenika!

Svi su u Srbiji ravnopravni kad je u pitanju trošak oko kupovine udžbenika, i oni sa 15.000 prihoda i oni sa 150.000 i više. Tu su jednaki pred “bogom” nemilosrdnog obrazovnog sistema. A država se povukla iz projekta besplatnih udžbenika za osnovce! Nije isplativo kad je besplatno! Svi treba da plate, to je nova SNS obrazovno finansijska politika. Ako je 90% privrede u Srbiji uništeno, barem su udžbenici u Srbiji siguran proizvod i uvek će se proizvoditi! A država mora da zaradi, popuni rupe u budžetu kojim hrani svoju svitu botova i poslušnika i čiju lojalnost plaća našim novcem Svetskoj banci i MMF, kod koje smo sve bolje rangirani po zaduženju, od kad je Vučić stupio da suvereno uništava Srpsku privredu. Nema zezanja kod Vučića! Obrazovanje mora da istera svaku paru iz džepa roditelja! To je patriotski čin! To što će sutra dobar deo te dece, koja su se školovala o trošku države i završila najviše škole, gledati da glavom bez obzira pobegnu iz srpske utopije nije premijerova briga, jer njega sve to kao ni javni trošak koji je on unapredio ne zanima, već isključivo dalje osiromašavanje Srbije i srpskih građana! Kako što bolje zadužiti Srbiju, radno sposobne i nesposobne, sve koji išta imaju, njima oteti, o tome brine naš vrli Premijer Vučić, jer to je ta politika “naprednih”. Oni neodgovorno zure u budućnost, o tuđem trošku!

Ništa nije kao u doba kada su današnji roditelji bili učenici i kada su se udžbenici nasleđivali iz godine u godinu i kada se znalo za dva, tri državna preduzeća koja su štampala udžbenike. Ali, došla je srpska kapitalistička "maca na vratanca" i tzv. tranzicija je omogućila sramnu privatizacija državnih preduzeća, i tržište su preplavili novi izdavači školskih udžbenika, a svake godine ih je sve više. Sad bi naš Premijer rekao da naša privreda je u usponu a BDP cveta! Ali, kako? Što nije još uvek privatizovano, biće uništeno i to ni manje, ni više, nego uz svesrdnu pomoć Ministarstva prosvete! Sektor izdavaštva se odavno privatizovao. Sa njim su se privatizovale i javne nabavke, ali sa SNS politikom, izgleda se privatizovalo i Ministarstvo Prosvete. Ova državna institucija propisuje dozvole izdavačima za štampu udžbenika i  postavlja se kao monopolista i radi u interesu političko tajkunske bratije, a sada je u planu i gašenje jedinog preostalog državnog preduzeća za štampu i distribuciju udžbenika, a najstarijeg među izdavačima školskih knjiga, Zavoda za udžbenike. Ova firma sa najdužom tradicijom u štampi udžbenika i sa verovatno najboljim kadrom u izdavaštvu istih u Srbiji, nije dobila "licencu" za rad, tj. njena izdanja nisu dobila odobrenje od Ministarstva prosvete da mogu da uđu u nastavni plan i program za 2016/17. god.! Tako da i ako pomislite da prodate udžbenike ovog izdavača preprodavcima polovnih udžbenika, oni to neće prihvatiti, možete ih ili spaliti, ili sačuvati kao memorabiliju vremenu haosa koje je donela tranizicija a unapredila ga politika SNS-a.

I vrapci na grani znaju da je korupcija u Srbiji u svim porama društva duboko ogrezla, pa i u školama, pa i u izdavaštvu. Agenti izdavačkih kuća dolaze u osnovne škole i direktorima nude mito u vidu tehnoloških "gadžeta", telefona, računara ili konkretan procenat u "deal-u" za distribuciju udžbenika njihove firme, i po sistemu "ko da više", direktori se opredeljuju za izdavačke kuće. To je javna tajna! Čak su i škole počele da diluju knjige učenicima, iako nisu registrovane za trgovinu, bez fiskalnog računa, kao posrednik koji je dobio rabat od izdavačke kuće, i zagarantovao izdavaču plasman njegovih izdanja, na osnovu broja učenika škole. Postoje škole koje u knjižarama sa udžbenicima za strane jezike, otkupe sva izdanja iz knjižare i onda (kao) čine ustupak prezauzetim roditeljima, i prodaju im i taj udžbenik, uz udžbenike ostalih dobavljača. Od nastavnog kadra iz osnovne škole koju pohađa moj sin trećak, saznala sam da Zavod za udžbenike nikad nije slao svoje "agente" u njihovu školu da lobiraju kod direktora da se njihovi udžbenici uzmu za nastavni program. Nije im padalo na pamet da mora da se uključe u ovu krokodilsku utakmicu otimačine tržišta! Verovatno su bili inertni, neshvatajući "duh vremena", verujući da je tradicija neka garancija kvaliteta i da će se novopečeni direktori sećati vremena kada su samo učili iz ovih udžbenika, jer su u vreme kada su se oni školovali, to bili glavni i kvalitetni udžbenici na tržištu?! Ali ne, oni su izgubili utakmicu u prljavoj privtizaciji javnog obrazovanja u kojem ti politički postavljeni kadrovi vladajuće stranke, ne rade u javnom interesu, nego u interesu privatnih izdavača udžbenika, od koji su neki i u krvnom srodstvu sa najvišim političkim ličnostima u Srbiji! Ako niste primetili, zapazite koliko udženika iz školskog kompleta vašeg deteta je u izdanju izdavačke kuće "Klett"?!

Neko će možda reći da su novi udžbenici novih izdavača lepše dizajnirani, privlačniji učenicima, prilagođeni novom duhu vremena vizuelne potrošnje slika? Iako imam kolege koje rade kao ilustratori nekih udžbenika, i čiji rad poštujem, ne bih se složila da su grafički dizajn, simpatične ilustracije i vizuelni sadržaj, presudni za kvalitet dobrog udžbenika. Oni nikako ne mogu da budu zamena za štur, često ideološki problematičan tekst (istorija, književnost), a mnoštvo izdavača i "otvoreno" tržište, ne znače nužno i kvalitet, posebno kad imamo u vidu da Ministarstvo prosvete propisuje program koji odražava stavove političke stranke na vlasti. Neću da neko pomisli da sam retro ili nostalgičar za prohujalim vremenima i dobom "titoizma", ali celu ovu papazjaniju oko udžbeničke politike, doživljavam kao jednu veliku sistemsku prevaru, koja nije postojala u vreme kada sam se ja školovala i kada je obrazovanje bilo u interesu učenika i javna stvar, iako daleko od toga da je bilo ideološki neutralno i ispravno. Ipak nije bilo prljavi biznis! Danas to je lukrativan biznis koji vode političke elite u sprezi sa privatnim kapitalom i na mala vrata uvode privatizaciju obrazovanja, izbacivanjem najveće izdavačke kuće iz nefer obrazovne utakmice, jer izgleda da tu kuću vode još uvek nepotkupljivi stručnjaci?! Nakon ove privatizacije, neće me začuditi da se i osnovne škole privatizuju i da više neće postojati opšte besplatno obrazovanje! A o karakteru i kvalitetu obrazovanja u Srbiji, pisaću vam neki drugi put.

Gabriela Vasić