Foto: 
Darko Drinčić

Uhapsi babu

Radnici Falk ista u Knjaževcu pobunili su se pre neki dan, jer im je poslodavac smanjio plate ispod minimalca, ukinuo plaćanje prekovremenog rada i pokušao da izvrši pogrom. Počele su pretnje, mobing, ucene i sve ono što u ovom našem malom neoliberalnom haosu prolazi nezapaženo i bez neke velike pompe.

Pre deset ili dvanaest godina, kada je veliki broj preduzeća bio u fazi prelaska iz akcionarskih društava, državnih preduzeća u privatan sektor i dobijao nove vlasnike, ljudi su bili zbunjeni. Skoro na minimum mogao se svesti ovakavav događaj kada radnici izlaze na ulice, jer se sve označavalo kao normalno i inovativno u procesu likvidacije radničkog korpusa. Isisivači radničke krvi imali su zadatak da prete, ucenjuju a bogami i smanje tamo gde je bilo kritično za njihov profit. Ukoliko je kompanija bila u sumanutom tranzicionom procesu, i imala više radnih jedinica, trend je bio kupiti za male pare tržište, kapacitete i radnu snagu. Kao da su tada svi prihvatili novi ekonomski progres koji se sastojao u stvaranju najjeftinije radničke klase u Evropi. To je bio proces koji je označen kao tranziciona pljačka, ali niko nikad nije odgovarao.

Ovaj događaj u Knjaževcu može da se okarakteriše kao buđenje svesti, nepristajanje, mali pomak u otporu prema onima koji u saradnji sa vlastima misle da mogu da rade šta hoće. Država sa smenom političkih naturščika i bandom sitnih tranzicionih dobitnika nije učinila ništa da se stvore uslovi koji će biti barem približni onima koje imaju radnici u zemljama iz kojih dolaze „investitori“. Vreme u kome živimo, nesporno je vreme u kome rashod tokom meseca pojede prihod, ali je primetno i sve veće uključivanje radnika u proces evrointegracija sa devizom da se evropskom standardu približimo prihodima, uslovima rada produktivnošću, a ne floskulama o evropskim vrednostima: ne mrzim pedere, juriš na EU, ravnopravnost među polovima i druge stvari koje ne mogu da sazre bez prisustva standarda koje ima humano društvo.

Istovremeno traju akcije hapšenja baba koje prodaju luk i ostalo povrće ispred pijačnih tezgi, na raskrsnicama, na ulicama i iseljavanje dužnika uz pomoć izvršiteljskih brigada. Uhapsiti babu koja je ratni zločinac, državni nepriljatelj broj jedan, najveća je progresivna snaga ove vlasti. Babi suditi za počinjeni zločin, jer je rasturila državnu kasu švercovanim vezicama luka, spas je za čovečanstvo i budućnost planete. Babu javno osramotiti i linčovati, jer je ugrozila budućnost naše ekonomije i naše dece. Već su deca počela neumorno da skidaju aplikaciju nove najpopularnije igrice „uhapsi babu“  u kojoj najviše poena može da skupi onaj koji je u ulozi komunalca, beskompromisnog borca za pravdu, i na kraju babi puca u glavu i raznosi mozak po pijačnom asfaltu.

Dođite u Srbiju, ovde je jeftina radna snaga, a i za babe nismo baš emotivno vezani.

Komentari

Komentari