Politika i društvo

Da li vas je neko pitao da li želite? Da li je neko ponudio izbor? Referendum? Alea iacta est! Nema izbora!

Gledamo u te pajace, zlom udružene u svom patološkom naumu, i što je najgore, pristajemo da nas vode, čak ni kada toga nismo direktno svesni. A kuda?

Rođeni smo da se nad nama i sa nama vrše eksperimenti, a da toga nismo ni svesni.

Krenimo redom. Zakone imamo. Preduzeća koja obavljaju delatnost sakupljanja svih vrsta otpada imamo. Preduzeća koja obavljaju delatnost prerade svih vrsta otpada, popularno govoreći reciklaže, imamo. Proizvođače otpada, građane i kompanije, imamo. Uređen i umrežen sistem svih učesnika u kruženju otpada, od njegovog nastanka do konačnog zbrinjavanja, nemamo.

Imamo mogućnost da crtamo i bojimo svoje živote, u trenutku kao i u budućnosti, a ipak puštamo ili čekamo da to neko drugi uradi. I dok to trpimo i (ne)činimo, ipak se nešto dešava…

A šta ima lepše nego biti deo, makar i ne tako značajan, te svetske udruge najvećih, najumnijih, najmoćnijih i ne zanositi se više ispraznim i izvikanim mitovima sopstvene prošlosti koji su nas i doveli do same ivice opstanka?

„Zlatna groznica“ ne jenjava. Obogatiti se na brzinu, bez mnogo muke cilj je poslovnog čoveka u Srbiji danas.

Sve više postajemo očevici i sudionici vremena u kojem čitav jedan narod funkcioniše ni na čemu, osim na tim motivacionim porukama. Doduše, ovde se ne radi o proverenim i na iskustvu dokazanim misaonim uzletima zdravog razuma, pre bi se reklo sasvim suprotno. Ali, da funkcionišu, to je neosporno.

A šta su plemenita ljudska bića? Zar to nisu ona koja ne žele ništa badava, ne žele život u kojem se jedno “mora” a drugo “ne sme” samo jer tako zapovedaju oni koji o životu znaju koliko i tetrebi.

Prava ljubav je uvek i najveća i može biti samo jedna, ako se nekome desi. Sve ostalo su samo stepenici koji vode gore-do nje ili dole-u ništavilo, sasvim je svejedno.