Politika i društvo

Ovih dana svedoci smo jedne pojave – lobiranja, koja nam je do dolaska ove napredne vlasti bila strana. I to u izvođenju Saveta Evrope, najvišeg organa pravodobne Evropske unije.

Ili, može li se verovati „nezavisnim medijima“ i da li ih uopšte ima?  Moram da kažem da mi se ova tema spontano nametnula. Juče mi je administracija fejsbuka poslala, kao uspomenu, moj tekst iz  marta 2017. godine pod naslovom „Dobar dan, pošto Blic“, pa najbolje da citiram poentu:

- Dobar dan, koliko košta Blic?

- 35 dinara!

- Ma ne, to vidim, nego koliko koštaju vaše novine kao list u celini?

Gde si kume – šta činiš? Evo slušam našeg predsednika. Zar ga nisi juče slušao? Da ti pravo kažem jesam, ali nisam bio sam, pa sad hoću da ga odslušam natenane. Da učvrstiš gradivo, tako treba, ponosio bi se tobom tako matorim, samo kad bi znao.

Zajebavaš, kaže kum. A ti, jesi li ti slušao našeg predsednika ili ćeš da kažeš – Nije on moj predsednik, nisam ga ja birao. Neću, nažalost jeste, ali sram me je, pa ga ne slušam. A šta slušaš, onaj tvoj N1? Mene nije sram našeg predsednika, reče.

Prema tekstu koji objavljuje portal 021, a čiji je autor Beta, firma „Sremske mlekare“ je 2018. godine, u vreme kad je na njenom čelu bio sadašnji ministar privrede Rade Basta, izvezla  u Rusiju četiri miliona prepakovanog ukrajinskog sira, deklarisanog kao srpski proizvod – uz to deklarisanog  i kao sir mlečnog porekla, iako je u pitanju bio sir biljnog porekla. Rusi to provalili i o tome zvanično  obavestili naše nadležne organe... Ne piše koje su nas posledice nakon toga strefile, a one su po pravilu žestoke.

Najpre da malo isučemo jezik i obnovimo jezičko gradivo: pisanje i pišanje na našem jeziku se razlikuje samo u jednom slovu. A na engleskom piss (pišanje) i peace (mir) još manje, jedino u dužini izgovora i debljini plajvaza koji se koristi. Zato bi trenutno aktuelno trtomuđenje o (ne)potpisivanju papira o „konačnom rešenju kosovskog pitanja“ trebalo, jednom zauvek, da preselimo iz predela oralnog (televizijskog ili uličnog) u neke druge delove tela, pa bio to mozak ili međunožni visuljci.

“Već mesec dana u džepu mi stoje tri papira od po 20 glasova. Meni je obećano 40 evra po glasu, jer sam papir dobio od druga, a njemu je obećano 60 evra... Preporuka tih iz SNS-a je bila da idemo prvo do starijih ljudi, jer oni svakako glasaju za SNS. Jedan moj drug je dobio 20 papira, radi to već drugu godinu….”, piše u tekstu pod gore navedenim naslovom (Koreni, 15.3.2023).

Krivični zakonik Republike Srbije:

Davanje mita

Član 368

...već zato što se vadio. A razloga za to je dovoljno u tekstu pod naslovom UST: navodna briga o tužiteljkama krije pokušaj rušenja države (Politika, 4. mart 2023.)

Da li je počelo? Jeste! Jučerašnji protest građana u organizaciji beogradskih advokata je bio dobar – i obećavajući. Razumem kolegu Božu Prelevića kad kaže da će biti zadovoljan tek kad na protestu vidi pola Beograda, jer to je najmanje samo advokatski problem. Advokati će preživeti i bez toga – što više gluposti to više posla, jer  oni nisu tu zbog sebe, već zbog građana, tako da je za svaku pohvalu  ovo sa čim su krenuli. Advokatura je deo pravosuđa i za očekivati je da to krene dalje.

Gospodo Naprednjaci, preigrali ste se. Menjajte kadrovike (ili kadrovika), šta god to značilo. Slučaj smenjenih tužiteljki se zahuktava i ko zna dokle će da stigne. Lepo je sudija Majić objasnio u prošlom Utisku nedelje. Ovo kako radi Viši javni tužilac Nenad Stefanović vam je kontraproduktivno – lupanje šakom o sto, umukni dok ja govorim ... ne možete mi ništa izabran sam na šest godina, u komunikaciji sa ozbiljnim ljudima ne može da traje.

Ne, ovde nije u pitanju bolest izazvana „alimentarnom intoksikacijom botulotoksinom koja se odlikuje gastrointestinalnim smetnjama, nervnim i sekretornim poremećajima” (Vikipedia), a koja se manifestuje  „bolovima u trbuhu, mučninom, povraćanjem, prolivom“ (stetoskop.info).

Ovde je u pitanju bolest koja pretstavlja kombinaciju bolesti mozga, bezobrazluka i drskosti  koja potiče od reči – bot.