Politika i društvo

Razočarani revolucionari mi šapuću kako se nikada ništa neće promeniti i kako ću i ja kada dođem u njihove godine govoriti istu priču mlađim naraštajima.

Danas i ovde postalo je vrlo moderno okititi se nekom titulom, zvanjem, činom ili nekim drugim sertifikatom svoje posebnosti, a nikada nije bilo više neznanja, mamlaza, mediokriteta i surovo sirovog ološa koji je zagospodario funkcijama i svim aktivnostima koje se životom zovu.

On će uskoro da padne ali, nažalost, ne našom voljom i našim radom na tome. Ne, jer nismo uradili ništa što bi ugrozilo njegovu vladavinu.

Ako je rat politika koja se sprovodi oružjem, onda je politika rat koji se sprovodi bez oružja.

Ono što je običan građanin-glasač očekivao od svih izabranih vlada se nije promenilo, a to je pravda i boljitak.

Jer, ako to prođe, proći će i sva naredna zadiranja države, koja polako ali sigurno klizi u latentnu fašizaciju, u privatnost njenih državljana.

Bili smo ljudi u narodu, bili smo jedan narod u državi sa mnogo naroda i bili smo deo države koja je imala pasoš sa kojim je bez vize moglo da se putuje u skoro sve zemlje sveta.

Zato Konkretno, Zajedno i Složno počnimo sa predlozima i rešenjima! Ideja, talenata i volje još ima. Ima i nas koji hoćemo.

I to je vlada dozvolila.

Proteklu nedelju obeležili su novinski naslovi od kojih se, u najmanju ruku, diže kosa na glavi onima koji je imaju! Mislim na kosu, ne na glavu...