Politika i društvo

Slabo podnošljivu vrelinu leta rashlađuje dodatno razvijanje dobrih međunesusedskih odnosa povremeno daleke, ali sa tendencijom nam približavanja Amerike, i oduvek prijateljske Kube koja sticajem okolnosti na svojoj teritoriji održava neprijateljsku američku vojnu bazu i ozloglašeni zatvor Gvantanamo.

...manite se jalovih diskusija, nazadnjaci, bitno je voditi lubav, a ne srat'. Ili, prostije rečeno, jebite se ljudi, od poštenog života ovde ionako sreće nema.

Učaureni u sopstvenim manje - više sigurnim gnezdima, uspešno ili jedva spašenim od neželjenih ratova i sankcija, vizuelno pomalo otvrdli na potresne scene dalekih smrti i izbeglištava, branimo svoj lični mir sa tek usputnim bacanjem pogleda na bliži okoliš i ljude

Urušiti seljaka i vojnika, znači sjebati državu. Uspeli su i u jednom, i u drugom.

Tamo gde nema razuma, koji se svesno guši i zatire, otvara se prostor za bezumlje koje se širi kao kuga. I zato imamo sve to što nam se dešava, a što bi tek trebalo da bukne, kao napalm, u svoj svojoj zapaljivost. Ili, prosto rečeno: dobro došli u Pakao.

Ona uranijumska iskra koja je zadala težak udarac Srbiji, sada se vraća u krilo mučitelja ─ cepanjem najodvratnije tvorevine posle 2. svetskog rata.

Kada bi nekim čudom, danas u Srbiji, vaskrsli Tesla, Pupin, Milanković, Alas, Crnjanski i Mita Opančar, sedam kompletnih idiota bi ih preglasali i izabrali vlast po svojoj idiotskoj meri.

No, živa je istina da je verovatnoća da će se opančari u odnosu na obojčare kasnije u životu provesti kao bosi po trnju, baš onako na štiklama.

Kada se jednom izgubi harmonija, kao jedini princip koji upravlja svim i svačim, onda dobijemo kakofoniju od koje pucaju bubne opne i orkestar svirača na bankomatima i mrtvačkim sanducima. Ne ide to!

Medijski servisi ove zemlje su se ili ugasili poput TANJUG-a, ili su prodati poput B92, ili su skrajnuti poput Studija B, ili su prosto namesto starih i olupanih medijskih kuća postavljene nove.