Dragiša Čolić

Ovi mlađi bi rekli – otkačen! Već četrdesetak godina, u najboljim godinama (vrti drugi krug). Rođen u Beogradu, na Banovom brdu. Zanimanja: privrednik – uspešan (radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu), potom – advokat (neki kažu, čak i dobar), a zatim – i pisac, slučajno, za vreme bombardovanja, jer spadam u one koji kad nemaju šta da rade, moraju nešto da rade. A onda su neki ljudi rekli – Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.  

Životne devize:

- Život je dvosmerna ulica – koliko od Kragujevca do Beograda, toliko od Beograda do Kragujevca (u savremenoj terminologiji poznato kao "teorija reciprociteta").

- Život je sličan vožnji kola – uputno je da koristiš svih pet brzina, uključujući i rikverc, kad zatreba (ovo sam ja sam smislio, niko mi nije pomagao!).

- Bolje biti lud nego zbunjen (iz drevne priče o ludom i zbunjenom).

- Voli za ručkom da otvori flašu dobrog vina. Dve mu je mnogo.

- Zadovoljan – čitavog života imao za flašu vina (dobrog).

- Ima decu. I unuke. Voli ih sve, ali ne živi njihov život, jer i oni imaju pravo na svoj. A važi i obrnuto, jer – u skadu sa novim sistemom vrednosti, kad-tad dolazi ono  "Menjam šlogiranog dedu za neku drugu nepokretnost."

- Bogat. Ima Gagu (oči boje lavande). Mnogo je voli. I ona je advokat, pa tako prvi put u životu obožava svog šefa. Pristala je, dobrovoljno, da bude recenzent mojih tekstova (Bolje da ja vidim šta ova budala piše. Omaći će mu se nešto – politički!).

- Omiljena pesma – Oči boje lavande (opet!).

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na čelu sa NJIM, ne  miruje. Pored koridora, aerodroma i spomenika, gradićemo i fudbalske stadione – osam širom Srbije i jedan nacionlni.

Ovaj bi se tekst mogao smatrati i drugim delom prethodnog teksta „Donator – u svoje ime, a za tuđ račun“, jer u suštini, problem je isti – arčenje državnih, iliti narodnih para, a pošto sam i ja deo predmetnog naroda, ovlašćen sam, dakle, da o tome i kažem koju.

"Ja sam ponosan na to što smo kao država mogli najviše da pomognemo. To je narod dao, jer je država bila efikasna, desetostruko snažnija nego što je bila 2012, 2005, 2000, 1985. godine i bilo kad u svojoj prošlosti od 1945. godine pa na ovamo", reče predsednik Vučić – i ostade živ, sa maskom u ruci (navući će je kad to bude bilo potrebno), zadivljeno posmatrajući u nešto, u pratnji patrijarha Irineja, bez maske (maskiran od kako je postao patrijarh), zadivljeno posmatrajući u Vučića, a sve to prilikom nedavnog obilaska radova na Hramu Svetog Save.

Upravo sam pročitao tekst Vedrane Rudan – „Molimo javnost za privatnost” (preporučujem), pa ne zamerite ako mi se omakne neka u njenom stilu, pomenuh ovde i Njegoša, a hoću da pišem o vaskolikoj srpskoj pameti – Srpskoj Akademiji Nauka i Umetnosti – SANU, koja li će tu papazjanija na  kraju da ispadne?

SANU pusti, gde me sad zadesi…da, za početak izigravam Njegoša, a Vedranu ću posle, na kraju, kad ih sve poteram (ove što spavaju) u pizdu, lepu materinu. 

Ima neke nakaradne logike u tome što je spomenik Stefanu Nemanji, koji se ovih dana podiže u budućem centru Beograda na Savskom trgu, visok 23 metra.

Marinika, Marinika ...reče davno, negde sredinom prošlog veka, Domeniko Modunjo i ostade u legendi. Ova naša Marinika Tepić, po svemu sudeći neće dugo – ni ona, ni njena sadašnja opoziciona opcija. A priznajem da sam njihov fan – i dalje, ali pod uslovom da Đilas izađe iz senke i napravi red u svojoj kući. Šta znače ova njena svakodnevna pojavljivanja sa tezom – Da se ja pitam, Nikola Jovanović ne bi postao član naše stranke! Da li predsednik stranke Đilas stoji iza toga?

Da nisam sinoć slušao dnevnik N1, ostao bih uskraćen za saznanje da mi, poput evropskih zemalja sa razvijenom demokratijom, imamo kodeks ponašanja državnih službenika, čak i Visoki službenički savet – sve nam je to u podužem prilogu ispričala predsednica tog saveta, da to postoji još od 2016. godine i da je taj kodeks ustanovljen po projektu Evropske unije koji se kod nas sprovodi u okviru reforme javne uprave.

“Ljudi bez morala su najpraktičniji. Neograničene su mogućnosti njihove upotrebe.”

(Duško Radović).

 

Maj 2018. – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je drugog dana zvanične posete Azerbejdžanu, počasni doktorat Azerbejdžanskog univerziteta za jezike u Bakuu i u toj ustanovi otvorio Centar za srpski jezik i kulturu. Tom prilikom Predsednik Srbije se zahvalio na ogromnoj časti učinjenoj Srbiji i njemu lično i rekao da će on i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev učiniti sve što je u njihovoj moći da približe dve zemlje, da uzajamno investiraju jedna u drugu, što će znaćiti bolji život za njihove građane (N1 prema vesti agencije Beta).

Pages