Dragiša Čolić

Ovi mlađi bi rekli – otkačen! Već četrdesetak godina, u najboljim godinama (vrti drugi krug). Rođen u Beogradu, na Banovom brdu. Zanimanja: privrednik – uspešan (radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu), potom – advokat (neki kažu, čak i dobar), a zatim – i pisac, slučajno, za vreme bombardovanja, jer spadam u one koji kad nemaju šta da rade, moraju nešto da rade. A onda su neki ljudi rekli – Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.  

Životne devize:

- Život je dvosmerna ulica – koliko od Kragujevca do Beograda, toliko od Beograda do Kragujevca (u savremenoj terminologiji poznato kao "teorija reciprociteta").

- Život je sličan vožnji kola – uputno je da koristiš svih pet brzina, uključujući i rikverc, kad zatreba (ovo sam ja sam smislio, niko mi nije pomagao!).

- Bolje biti lud nego zbunjen (iz drevne priče o ludom i zbunjenom).

- Voli za ručkom da otvori flašu dobrog vina. Dve mu je mnogo.

- Zadovoljan – čitavog života imao za flašu vina (dobrog).

- Ima decu. I unuke. Voli ih sve, ali ne živi njihov život, jer i oni imaju pravo na svoj. A važi i obrnuto, jer – u skadu sa novim sistemom vrednosti, kad-tad dolazi ono  "Menjam šlogiranog dedu za neku drugu nepokretnost."

- Bogat. Ima Gagu (oči boje lavande). Mnogo je voli. I ona je advokat, pa tako prvi put u životu obožava svog šefa. Pristala je, dobrovoljno, da bude recenzent mojih tekstova (Bolje da ja vidim šta ova budala piše. Omaći će mu se nešto – politički!).

- Omiljena pesma – Oči boje lavande (opet!).

Svaki opozicionar je izdajnik, plaćenik i mrziteelj Srbije – reče jedna napirlitana starleta, svršena (i u bukvalnom smislu) akademičarka SNS akademije za mlade lidere, upamćena po uspešno položenom obredu inicijacije – u maju 2021. upala nepozvana na konferenciju omladine Narodne stranke u Novom Sadu i prekinula skup, što se Vođi (SNS-a i ove države) – Predsedniku svih građana Srbije, toliko dopalo da joj je za taj gest i lično čestitao.

Ili „Goca“, kako su je njeni u DS-u zvali kad je bila u vrhu te, u vreme Đinđića, respektabilne, a potom u vreme Tadića i potonjih, totalno razbucane političke partije. U ovo drugo vreme „Goca“ (omače mi se ovde pa prethodno napisah „goca“, mada ko zna, možda to beše i ispravnije, jer po Frojdovoj teoriji podsvesti nema slučajnih grešaka) je zajedno sa svojima – Šuca, Kena ... i ostalih bila tamo jedna od glavnih – Generalni sekretar, sunce ti ... što bi rekla ona dva glumca, zozona u kladioničarskim reklamama na televiziji.

... i to među svojima. Sve se to dalo i očekivati. Ako SNS broji, kako se diče, 750.000 članova, a po svim relevantnim statističkim metodama uzima se da prosečna porodica broji 4 člana, to predstavlja populaciju od oko 3 miliona stanovnika. U zemlji od oko 6 miliona izbornih glasova to je polovina stanovništva. S jedne strane to je garancija pobede na izborima, ali s druge strane problemi nastaju kad tu armiju glasača treba na neki način i podmiriti kako bi i dalje glasali za tebe.

Što bi moj drug Milorad Ćosić, aforističar, rekao – jednom rekoh: teško da će Vučića smeniti neko iz ove razjedinjene opozicije, smeniće ga budale iz sopstvenih redova. A ima ih, nakotilo se. Dovoljno je pogledati jučerašnje skupštinsko zasedanje. Predsedava Vladimir Orlić, doktor elektrotehničkih nauka! Ne mogu čudom da se načudim da neko sa takvom referencom ode u politiku. A koliko je poznato, još niko od ovih koji se bave strujom nije lažno doktorirao. Čak je i onaj Grčić, što je bio na čelu EPS-a, bio običan pečenjar. Ali, ko zna zašto je to dobro.

Kad na selu neko napravi neko sranje – ukrade kokošku, na primer, pa zaglavi u zatvor, njegovi, kad ih pitate – zašto?, obično kažu – nešto politički. Tako i gradonačelnik Beograda, Alekdsandar Šapić, koji je u sred Beograda, na Bežanijskoj kosi, izgradio kućerinu od preko 400 kvadrata, protivno svim urbanističkim i građevinskim uslovima, dakle i bez odgovarajuće građevinske dozvole, a potom je tu zgradu i legalizovao – samo mesec dana po prelasku u SNS, mimo propisanog postupka i bez potrebnih dokaza koji se traže za ostale građane ove j.....

Počinje da me smara ovo pisanje – kako li je tek vama. U pravu su oni koji kažu – u ovoj zemlji ko ne poludi, nije normalan. Ako još uvek ne verujete, pročitajte tekst Aleksandre Opalić – Kako je šizofrenija savladala Srbiju (Koreni, 6. oktobar, 2022). Svesrdno ga preporučujem. 

Kada sto ljudi stane zajedno, svaki od njih će izgubiti svoj um i dobiti drugi, je jedna od često citiranih misli nemačkog  filozofa Fridriha Ničea. A kada 750.000 hiljada ljudi, koliko SNS kaže da ima članova, stane zajedno, onda se rađa i „volja za moć“ (takođe Niće) i tako dobijamo ovo što imamo – natčoveka (da ostanem kod Ničea).

I htedoh da pišem o Oliveri Zekić, predsednici Saveta REM-a, i njenoj izjavi za N1 povodom tužbe koju su fondacija Slavko Ćuruvija i neprofitna organizacija Crta podneli Upravnom sudu na odluku saveta REM-a o dodeli nacionalnih tv frekvencija, ali me u međuvremenu žacnu i tekst mog fb prijatelja Ljubodraga Stojadinovića pod naslovom Litije divljeg plemena, pa ne mogoh ni za to da se setim adekvatnijeg naslova, te zaključih – ne mari, ima tu mnogo sličnosti.

Odluka Vođe o otkazivanju, odnosno odlaganju („kako god to ko shvatio)“ Evroprajda ili parade ponosa kako ga pripadnici LGBT populacije rađe nazivaju, unela je mnogo nervoze u tim krugovima – ne samo kod nas, već i u svetu, jer bože moj, u pitanju je prajd godine, a mi tako.

Bio jednom jedan lik, zvao se Branko Kockica – Kocka, kocka, kockica ...tatara – ta, tatara ta ... Gde ste drugari ... U svetu postoji jedno carstvo, u njemu caruje drugarstvo – i onda bi se iz prepunog „pozoriščanceta“ Puž na Tašmajdanu prolomio dečiji hor ...  U njemu je sve lepo ... U njemu se sve raduje! Tamo su kuce od cokolade, prozori su od marmalade. Tamo svako radi ono sta hoce, tamo raste svako voce ...

Pages