Dragiša Čolić

Ovi mlađi bi rekli – otkačen! Već četrdesetak godina, u najboljim godinama (vrti drugi krug). Rođen u Beogradu, na Banovom brdu. Zanimanja: privrednik – uspešan (radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu), potom – advokat (neki kažu, čak i dobar), a zatim – i pisac, slučajno, za vreme bombardovanja, jer spadam u one koji kad nemaju šta da rade, moraju nešto da rade. A onda su neki ljudi rekli – Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.  

Životne devize:

- Život je dvosmerna ulica – koliko od Kragujevca do Beograda, toliko od Beograda do Kragujevca (u savremenoj terminologiji poznato kao "teorija reciprociteta").

- Život je sličan vožnji kola – uputno je da koristiš svih pet brzina, uključujući i rikverc, kad zatreba (ovo sam ja sam smislio, niko mi nije pomagao!).

- Bolje biti lud nego zbunjen (iz drevne priče o ludom i zbunjenom).

- Voli za ručkom da otvori flašu dobrog vina. Dve mu je mnogo.

- Zadovoljan – čitavog života imao za flašu vina (dobrog).

- Ima decu. I unuke. Voli ih sve, ali ne živi njihov život, jer i oni imaju pravo na svoj. A važi i obrnuto, jer – u skadu sa novim sistemom vrednosti, kad-tad dolazi ono  "Menjam šlogiranog dedu za neku drugu nepokretnost."

- Bogat. Ima Gagu (oči boje lavande). Mnogo je voli. I ona je advokat, pa tako prvi put u životu obožava svog šefa. Pristala je, dobrovoljno, da bude recenzent mojih tekstova (Bolje da ja vidim šta ova budala piše. Omaći će mu se nešto – politički!).

- Omiljena pesma – Oči boje lavande (opet!).

*“Sto godina, devedeset groša“ je stara narodna izreka kojom se želi reći da neko vazda radi istu stvar na isti način, bez očekivanih rezultata. 

 

* * *

Skupština Republike Srbije – dnevni red: Konstituisanje … čega? Trebalo bi da bude – Skupštine, odbora, komisija … Za očekivati je da novoizabrani poslanici, u skladu sa dnevnim tredom, raspravljaju o predložima, da ih podržavaju, kritikuju, daju svoje predloge … šta god – što je u vezi sa dnevnim redom.

Nisam teista, a nisam ni neki ortodoksni ateista – verujem da tamo negde visoko, više od kosmosa, postoji neka nevidljiva sila koja se ponekad umeša u ovo što njeno stado čini na zemlji, pa svako jutro pogledam u nebo i prekrstim se … Drugim rečima i dalje se držim onog što onaj bivši političar Nenad Ćanak jednom reče – Nemam ja problem sa Bogom, već sa njegovim izaslanicima na zemlji, a poč. Amfilohije beše jedan od njih.

*Prethodne napomene:

- I dalje važi onaj vic: U čemu je razlika između kurvi i kurveštija – ove druge su veštijae

- Ovo pišem u nedelju, 25.10.2020, u 8,07'a.m., pre nego što Ana Brnabić danas, kako je najavljeno  „pusti beli dim“ i objavi sastav nove Vlade, tako da su moja saznanja na kojima baziram ovaj tekst pouzdana noliko koliko su pouzdani i moji „poverljivi izvori“.

 

Znaš li jarane u čemu je razlika između kurve i kurveštije, pita Mujo Hasu. Ne znam ti ja to bolan, za mene su sve one iste, kaže Haso. Nisu – ove druge su veštije, reče Mujo.

Zločin i kazna – U zemlji Srbiji dogodio se strašan zločin. A otkrio ga je UNS – Udruženje Novinara Srbije, na ćelu sa predsednikom Vladimirom Radomirovićem, uz sasluženje bivše predsednice, Ljiljane Smajlović, lično.

„Puj za spas sviju nas“ je stara dečija igra koju smo igrali mi – ondašnja deca iz vremena kad nije bilo ni kompjutera, ni kompjuterskih igrica, a zvala se „žmurke“: Jedan žmuri, ostalo se kriju, kad onaj što žmuri izbroji do deset, kreće da ih traži – ako mu neko od onih što se skrivaju zađe iza leđa, zapljune žmureće mesto i kaže – Puj za spas sviju nas, sve počinje iz početka, onaj što je žmurio, žmuri i dalje.

Prema najnovijem izveštaju Evropsle komisije o napretku Srbije ka priključenju Evropskoj uhiji, Srbija nije napravila nikakav napredak kada je u pitanju pravosuđe. Nije bolja situacija ni u ostalim oblastima, ali ovde je reč o pravosuđu.

Kažu u narodu: kad te rode sposobnog, na sve si sposoban – dobro ne kaže se baš tako, ali to mi se ovde bolje rimuje – zbog Vuka Draškovića, o kome je ovde reč.

„Nama nije problem, a nije problem ni jednoj zemlji, kada pričamo o odlivu mozgova sam odliv mozgova. To može da bude i dobro za jednu zemlju. Dok god vi uspete, kao zemlja, da taj odliv mozgova pređe u cirkulaciju mozgova.“, reče mandatarka za sastav i buduće Vlade, Ana Brnabić, u razgovoru sa Džonom Jovanovićem, direktorom Kancelarije Američke razvojne Agencije, upravo otvorene u Beogradu kao rezultat nedavnih Vučićevih vašingtonskih razgovora.

Jedan naslov – Preuzimanje odgovornosti ili institucija (N1, Dnevnik u 19, 9.10.2020) kazuje sve o političkoj situaciji u Srbiji.

Pages