Dragiša Čolić

Kad postaneš lider u regionu, onda o tebi brinu i sa distance, pa je tako i Goran Šarić, autor teksta  „Slučaj zlostavljane glumice i medijski linč SPC i Srbije!” (Koreni, 19.1.2021), zabrinut zbog “obračuna sa Srbijom, srpskim društvom i Srpskom pravoslavnom crkvom” od strane medija poput N1 i NovaS.

Odmah da kažem – mogao bih se složiti sa onim što autor pomenutog teksta reče:

Ovaj bi tekst mogao da se smatra i kao drugi deo teksta –  „Ko progura zimu, taj je pobedio“, od 7.1.2021. godine, u kome sam, kao čovek koji je početkom devedesetih godina radio u Engleskoj u poslu koji mi ovde nazivamo privatno preduzetništvo i sa tim iskustvom, kao direktni učesnik,  poredio  te uslove u odnosu na uslove kroz koje prolaze naši privatni preduzetnici.

Jedna od ključnih stvari koju sam u pomenutom tekstu istakao je:

...igraju se produžeci, a koliko će to još da traje, to samo oni u VAR sobi znaju.

Niko nije objasnio, a nema ni takvih presedana u svetu – pobediš ubedljivo na izborima, imaš apsolutnu većinu u parlamentu, saradnike, doglavnike i one do njih, „opoziciju“  koja te podržava, narod koji te obožava i glasa za tebe – ima i onih drugih koji vole da sebe nazivaju opozicijom, ali ko njih j..., to su lopovi i fašisti ... ološ, a za narednu godinu već zakazuješ nove izbore. Zašto?

Priznajem da nisam baš neki poznavalac lika i dela of „a Serbian writer and columnist” Svetislav Basara. Pokušao sam, nekada davno, nešto od toga da čitam – zaboravio sam kako se zvaše, nije mi išlo, pa sam odustao, ali što reče onaj car Žika Jakšić – Nikad nije kasno, pa ću se potruditi. A vredi – ko bi rekao da će “Bas” biti zvezda ovogodišnjeg prelaznog roka – iz Danasa u Kurir!

O ponašanju crkve je reč – i ne samo crkve. Nisam hteo da pišem o tome za vreme praznika, pa najpre da podsetim one koji nisu znali i one koji su zaboravili na jedan zverski događaj (ne mogu da nađem težu kvalifikaciju) koji se desio u vreme fašističke okupacije Jugoslavije, na teritoriji južne Bačke – od 4. - 29. januara, 1942. godine. Mađarski fašisti su sproveli raciju i pod led Dunava i Tise bacili 4.500 vojvođanskih žitelja – Srba i Jevreja.

Odmah da kažem da su i Nova Ekonomija (izvor teksta) i Biljana Stepanović, koja je pretpostavljam i njegov autor, dovoljno respektabilni, da bih ja tu polemisao sa iznetim stavovima – mislim da su profesionalni i krajnje korektni. Ko da polemiše, na primer, sa akontacijom poreza na dobit, kao poreskom kategorijom na snazi u vreme pandemije korona virusa, za vreme kad obveznik tog poreza ne radi odlukom države. Dakle ovde više o nekim mojim iskustvima i nekoj sugestiji, s tim u vezi.  

Vašar je bio ... reče pok. Đura Jakšić, a kako smo u njemu prošli, tek će da se vidi kad nas o tome obavesti Krizni štab.

U međuvremenu idemo na vašar u koji se bolje razumem, jer sam u njemu i učestvovao preko pedeset godina, donedavno i zvanično. O pravosuđu je reč, iliti kako ovi iz Evrope to zovu – vladavini prava. Ja ne volim vladavine bilo koje vrste – u ovoj zemlji vazda neko mora nečim (i nekim) da vlada, pa se opredeljujem za ono prvo – pravosuđe.

E, jebiga! Da nisam sinoć slušao godišnju konferenciju za štampu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, održanu po uzoru na ono što obično jednom godišnje čine svetski državnici – gde, razume se, i ON spada, ne bih znao ni koliko sam glup, ni koliko je lepo biti glup.   

„Kako je lepo biti glup,
Kako je lepo biti glup,
Stoka ume da nervira,
Gutaj sta ti se servira …”

Srbija, a posebno Beograd, su u poslednje vreme redovno u vrhu, a bogami ponekad i na samom vrhu izveštaja agencija koje prate stepen zahgađenja vazduha u svetu. To se uklapa i u narativ da je Srbija među najboljima u Evropi i šire u mnogim oblastima življenja – o regionu da ne govorimo, gde smo sebi dodelili čak i ulogu lidera, ali  kako ta konkretna vest i nije baš za hvalu, odlučeno je da se na tom planu nešto radikalno promeni.

Slučaj sa francuskom pričom o Pipinu Malom i njegovim ocu Karlu je samo naizgled sličan ovoj priči. Tamo je sin nadmašio oca, a ovde je slučaj obrnut .

Obratite se narodnom poslaniku, piše na internet  “profilu” Tome File, sa sve slikom (anfas), pa evo da mu se obratim – ovako: