Dragiša Čolić

Ovi mlađi bi rekli – otkačen! Već četrdesetak godina, u najboljim godinama (vrti drugi krug). Rođen u Beogradu, na Banovom brdu. Zanimanja: privrednik – uspešan (radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu), potom – advokat (neki kažu, čak i dobar), a zatim – i pisac, slučajno, za vreme bombardovanja, jer spadam u one koji kad nemaju šta da rade, moraju nešto da rade. A onda su neki ljudi rekli – Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.  

Životne devize:

- Život je dvosmerna ulica – koliko od Kragujevca do Beograda, toliko od Beograda do Kragujevca (u savremenoj terminologiji poznato kao "teorija reciprociteta").

- Život je sličan vožnji kola – uputno je da koristiš svih pet brzina, uključujući i rikverc, kad zatreba (ovo sam ja sam smislio, niko mi nije pomagao!).

- Bolje biti lud nego zbunjen (iz drevne priče o ludom i zbunjenom).

- Voli za ručkom da otvori flašu dobrog vina. Dve mu je mnogo.

- Zadovoljan – čitavog života imao za flašu vina (dobrog).

- Ima decu. I unuke. Voli ih sve, ali ne živi njihov život, jer i oni imaju pravo na svoj. A važi i obrnuto, jer – u skadu sa novim sistemom vrednosti, kad-tad dolazi ono  "Menjam šlogiranog dedu za neku drugu nepokretnost."

- Bogat. Ima Gagu (oči boje lavande). Mnogo je voli. I ona je advokat, pa tako prvi put u životu obožava svog šefa. Pristala je, dobrovoljno, da bude recenzent mojih tekstova (Bolje da ja vidim šta ova budala piše. Omaći će mu se nešto – politički!).

- Omiljena pesma – Oči boje lavande (opet!).

E, jebiga! Da nisam sinoć slušao godišnju konferenciju za štampu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, održanu po uzoru na ono što obično jednom godišnje čine svetski državnici – gde, razume se, i ON spada, ne bih znao ni koliko sam glup, ni koliko je lepo biti glup.   

Kako je lepo biti glup,
Kako je lepo biti glup,
Stoka ume da nervira,
Gutaj sta ti se servira …”

Srbija, a posebno Beograd, su u poslednje vreme redovno u vrhu, a bogami ponekad i na samom vrhu izveštaja agencija koje prate stepen zahgađenja vazduha u svetu. To se uklapa i u narativ da je Srbija među najboljima u Evropi i šire u mnogim oblastima življenja – o regionu da ne govorimo, gde smo sebi dodelili čak i ulogu lidera, ali  kako ta konkretna vest i nije baš za hvalu, odlučeno je da se na tom planu nešto radikalno promeni.

Slučaj sa francuskom pričom o Pipinu Malom i njegovim ocu Karlu je samo naizgled sličan ovoj priči. Tamo je sin nadmašio oca, a ovde je slučaj obrnut .

Obratite se narodnom poslaniku, piše na internet  “profilu” Tome File, sa sve slikom (anfas), pa evo da mu se obratim – ovako:

Počinjem da verujem u onu narodnu – ako ti treba dobar bravar, pozovi provalnika (u daljem tekstu: bravar), a i u onog šarlatana Simu Avramova, dekana Pravnog fakulteta u Beogradu, koji reče da je Aleksandar Vučić bio najbolji student u istoriji tog pravnog fakulteta – i mog fakulteta takođe, na kome su samo u mojoj generaciji, diplomirali Tibor Varadi i još najmanje četirui – koliko ja znam, buduća profesora  pravnih fakulteta u zemlji.  

Uzbuđenje među životinjama na farmi dostiglo je vrhunac još kada je Napoleon saopštio da se raspisuju novi izbori koji će biti i glavno merilo za podelu uloga u najnovijoj postavci životinjske farme, čija se premijera očekuje odmah posle tog značajnog događaja.  

Vakcine - ko shvati razumeće – Ne znamo od koga ćemo da kupimo vakcine protiv kovida, ali znamo kada će to da stigne – do  kraja godine (idući četvrtak) ili do proleća, eventualno do jeseni iduće godine – ako ne stigne do kraja ove godine, možda i do idućeg petka, pa ko razume ovu moju rečenicu, razumeće i kada će vakcine da stignu. 

“Još 2013. godine imao si zaradu, za godinu dana, 28 miliona dinara. Što se crveniš? Kamate na osnovni dug naplačuju 12%, cene usluga zovu "nagradom", a propisuje je Izvršiteljska komora! Oni sami sebi propisuju cene usluga! To je skandalozno! Ova kuća u Kragujevcu, 170 kvadratnih metara je prodata za 5.500 evra, da bi se isplatio dug od 5.000 evra i onda imaju svoje saradnike, svoju rodbinu, svoje prijatelje koji se pojavljuju kao kupci na tim javnim licitacijama.

Ustvari priča se itekako, ali ne javno – nije zgodno, više onako međ' prijateljima, u kafani ... a naročito kad nas baš naljute. O kadrovima, pre bih rekao o ljudima, je reč.

jedan drugi Palma, Marković Dragan,

Prema jednoj od, u suštini, istih definicija,  država je organizacija koja ima monopol vlasti u jednoj društvenoj zajenici. Nije sporno da mi pretstavljamo određenu društvenu zajednicu i da imamo državu i da ta država ima i svoj Ustavom ustanovljeni oblik državnosti…ostalo je sporno, što bi rekli u narodu – onako, kako padne.  

Pages