Dragiša Čolić

Ovi mlađi bi rekli – otkačen! Već četrdesetak godina, u najboljim godinama (vrti drugi krug). Rođen u Beogradu, na Banovom brdu. Zanimanja: privrednik – uspešan (radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu), potom – advokat (neki kažu, čak i dobar), a zatim – i pisac, slučajno, za vreme bombardovanja, jer spadam u one koji kad nemaju šta da rade, moraju nešto da rade. A onda su neki ljudi rekli – Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.  

Životne devize:

- Život je dvosmerna ulica – koliko od Kragujevca do Beograda, toliko od Beograda do Kragujevca (u savremenoj terminologiji poznato kao "teorija reciprociteta").

- Život je sličan vožnji kola – uputno je da koristiš svih pet brzina, uključujući i rikverc, kad zatreba (ovo sam ja sam smislio, niko mi nije pomagao!).

- Bolje biti lud nego zbunjen (iz drevne priče o ludom i zbunjenom).

- Voli za ručkom da otvori flašu dobrog vina. Dve mu je mnogo.

- Zadovoljan – čitavog života imao za flašu vina (dobrog).

- Ima decu. I unuke. Voli ih sve, ali ne živi njihov život, jer i oni imaju pravo na svoj. A važi i obrnuto, jer – u skadu sa novim sistemom vrednosti, kad-tad dolazi ono  "Menjam šlogiranog dedu za neku drugu nepokretnost."

- Bogat. Ima Gagu (oči boje lavande). Mnogo je voli. I ona je advokat, pa tako prvi put u životu obožava svog šefa. Pristala je, dobrovoljno, da bude recenzent mojih tekstova (Bolje da ja vidim šta ova budala piše. Omaći će mu se nešto – politički!).

- Omiljena pesma – Oči boje lavande (opet!).

Ima neke nakaradne logike u tome što je spomenik Stefanu Nemanji, koji se ovih dana podiže u budućem centru Beograda na Savskom trgu, visok 23 metra.

Marinika, Marinika ...reče davno, negde sredinom prošlog veka, Domeniko Modunjo i ostade u legendi. Ova naša Marinika Tepić, po svemu sudeći neće dugo – ni ona, ni njena sadašnja opoziciona opcija. A priznajem da sam njihov fan – i dalje, ali pod uslovom da Đilas izađe iz senke i napravi red u svojoj kući. Šta znače ova njena svakodnevna pojavljivanja sa tezom – Da se ja pitam, Nikola Jovanović ne bi postao član naše stranke! Da li predsednik stranke Đilas stoji iza toga?

Da nisam sinoć slušao dnevnik N1, ostao bih uskraćen za saznanje da mi, poput evropskih zemalja sa razvijenom demokratijom, imamo kodeks ponašanja državnih službenika, čak i Visoki službenički savet – sve nam je to u podužem prilogu ispričala predsednica tog saveta, da to postoji još od 2016. godine i da je taj kodeks ustanovljen po projektu Evropske unije koji se kod nas sprovodi u okviru reforme javne uprave.

“Ljudi bez morala su najpraktičniji. Neograničene su mogućnosti njihove upotrebe.”

(Duško Radović).

 

Maj 2018. – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je drugog dana zvanične posete Azerbejdžanu, počasni doktorat Azerbejdžanskog univerziteta za jezike u Bakuu i u toj ustanovi otvorio Centar za srpski jezik i kulturu. Tom prilikom Predsednik Srbije se zahvalio na ogromnoj časti učinjenoj Srbiji i njemu lično i rekao da će on i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev učiniti sve što je u njihovoj moći da približe dve zemlje, da uzajamno investiraju jedna u drugu, što će znaćiti bolji život za njihove građane (N1 prema vesti agencije Beta).

Ana Brnabić, „premijerka svih građana Srbije“, kaže da bi razgovarala sa lekarima potpisnicima peticije „Ujedinjeni protiv kovida“, čak ih i razume i deli njihovu frustraciju, ali eto – nisu joj rekli ko je njihov pretstavnik.

Priznajem da sam dugo razmišljao koji naslov da dam ovoj izjavi Ane Brnabić i ništa mi nije bilo dovoljno bezobrazno, a takvom je smatram – i nju i njenu izjavu, pa sam na kraju samo stavio – Bezobrazluk!

 Pisao sam o Stefanu, najmalađem članu iz dinastije Krkobabić, prvi put u junu 2013. godine, pa otuda ovaj malo okasneli nastavak (2). A da biste razumeli ovaj naslov, moram ponovo da vam ispričam jedan vic iz vremena posle rata, onog tamo, „drugog svetskog“. Za neupućene, dosta slovenačkog življa je pred najezdom fašista potražilo skloništa po srpskim selima, pa su se tako dešavale i ratne ljubavi. Elem, po završetku rata, jedna mlada Slovenka se zaputila u Šumadiju da pronađe svog dragog iz vremena ratnih dejstava.

Zakoračili smo u avgust – uzbuđenja građana rastu, gazda je najavio da će se sve znati do kraja ovog meseca. Šta ćemo bez Ane, ako nje na našim televizorima više ne bude bilo.

Oglasio se i Nebojša Krstić, „marketinški stručnjak novaPr, zvani „Krle 22“ (šta god mu to značilo), ozbiljnom kandidaturom: „Isus Hristos je imao krvnu grupu AB. Ja – kao i Isus Hristos, takođe imam krvnu grupu AB – Slučajnost!?“

Aleksandru Vučiću se mora odati jedno priznanje, lnsirao je tezu o „žutim lopovima“ iz prethodne vlasti koji su opljaćkali ovu zemlju, što su onda – kao dokazanu premisu, počeli da koriste svi njegovi pobornici, tabloidi i ostali obožavaoci, a onda je – mudro, najistaknutije od njih, prigrabio sebi.

Pages