Dragiša Čolić

... dobro je što si shvatio da „ima nešto trulo u državi Danskoj“, ali gde si do sada bio – počev od mladalačkih dana kada si zajedno sa Aleksandrom Vučićem bio jedan od najboljih đaka Vojislava Šešelja, do današnjih dana. I da li bi i dalje tamo bio da nije bilo ovih surovih tragičnih događaja u školi Vladislav Ribnikar i selima u okolini Mladenovca. Da, nažalost surovih, jer tragičnih događaja je bilo i ranije, a vi ste i dalje svi ostajali na svojim mestima i branili režim, sve dok on sam od sebe nije počeo da se raspada.

Nisam pojoprivredni znalac, ali slušam i gledam šta se dešava. U mesaru ulazi mlađa žena sa detetom u kolicima – Dajte mi 100 grama teletine, reče. Primetivši okolne diskretne poglede,  tiho dodade – Treba mi za malog. Osećam se mučno, kad god mi ta scena iskrsne pred oči.

Juče je supruga kupila nešto junetine za spremanje ručka. Pokazuje mi fiskalni račun – kilo junetine 1.449,00 dinara.      

U tekstu pod naslovom Prelazni rok je počeo (Koreni, 4. maj 2023.), pokušao sam da ukažem da objektivnog novinarstva, zapravo nema. A to sam ilustrovao na primerima medija koje inače redovno pratim – Tv N1 i NovaS, koji od Nove godine (novogodišnji intervju na NovaS – vidi tekst pod naslovom „Zar ste morali“ na opancar.com), do tada – 4.

U popularnom prošlonedeljnom muzičkom šou programu Nikad nije kasno, jedna gabaritno pozamašna bugarska pevačica po otpevanoj numeri reče – „Bila sam riba, onda sam postala som, prestaću da jedem, hoću ponovo da budem riba.“

Aleksandar Vučić je čovek koji ne trpi kompetitivnost. Ne propušta priliku da istakne da je on čovek iz sporta (ako se navijačke grupe – pogotovu iz današnje vizure, mogu i svrstati u sport), a osnovna vrednost koja ti vremenom od sporta ostane je sportski duh koji podrazumeva takmičarski fer plej – u životu, poslu ... jednako kao u sportu. To bi za početak bila konstatacija ovog autora, koji se svojevremeno intenzivno bavio sportomu, na bazi ne samo sopstvenog iskustva, već i iskustva dugih ljudi s kojima se u životu družio.

...a taman nas je navikao da nas svakog dana informiše o tome kako nam je lepo u ovoj zemlji „ekonomskog tigra“.

Protestna šetnja građana pod nazivom Srbija protiv nasilja, održana je u ponedeljak, 8. maja, dan po isteku zvanično proglašenih dana žalosti. Protest je organizovala opozicija – mirna protestna šetnja, bez javnih govora i političkih poruka – samo zahtev za ispunjenje prethodno već istaknutih zahteva – ostavke minisra prosvete, koji je u međuvremenu i podneo ostavku, ministra policije, direktora BIA, predsednice REM-a, raspravu u Skupštini i raspisivanje izbora na svim nivoima...

Samo dan posle užasne tragedije u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar u Beogradu, u noći između 4. i 5. maja, U.B., 21 godina, izvršio je  krvavi pir u selima u okolini Mladenovca. Ubijao je nevine ljude, nasumice, bez ikakvog razloga, one na koje je nailazio – 8 mrtvih, 14 teško povređenih. Ministarka zdravlja saopštava da su svi povređeni u kritičnom stanju, ne zna se koliko će mrtvih biti na kraju.

Srbiju je juče zadesila tragedija. Strašna! Neviđena na ovim prostorima. Jedno dete je ubijalo drugu decu i one koji su pokušali da ih zaštite – nastavnicu i radnika obezbešenja, njih 8 za sada, a plaši nas da bi ih među teško povređenima moglo još bitii. Hladno, profesionalno, sa dva pištolja, kao na filmu i ratnim internet igricama koje osvajaju svet.

I šta sad? Sudeći po onome što čusmo od najkomptentnijih zvaničnika – ništa, dešava se! A da li je tako – nije!

Cerak je lepo, relativno novo beogradsko naselje, u severozapadnom delu Beograda,  građeno sedamdesetih godina prošlog veka, sa pretežno porodičnim kućama  i ulicama idiličnog naziva – ulica lipa, ulica breza, ulica ....

Imam rođaku koja tamo živi, priča – komšije su dobre, pomažemo jedni drugima, pijemo kafu zajedno ...