Dragiša Čolić

Ovi mlađi bi rekli – otkačen! Već četrdesetak godina, u najboljim godinama (vrti drugi krug). Rođen u Beogradu, na Banovom brdu. Zanimanja: privrednik – uspešan (radio za najveće jugoslovenske firme u zemlji i inostranstvu), potom – advokat (neki kažu, čak i dobar), a zatim – i pisac, slučajno, za vreme bombardovanja, jer spadam u one koji kad nemaju šta da rade, moraju nešto da rade. A onda su neki ljudi rekli – Vi pišete o strašno ozbiljnim stvarima na strašno neozbiljan način i meni se to dopalo, pa sam nastavio da pišem i eto me tu gde sam.  

Životne devize:

- Život je dvosmerna ulica – koliko od Kragujevca do Beograda, toliko od Beograda do Kragujevca (u savremenoj terminologiji poznato kao "teorija reciprociteta").

- Život je sličan vožnji kola – uputno je da koristiš svih pet brzina, uključujući i rikverc, kad zatreba (ovo sam ja sam smislio, niko mi nije pomagao!).

- Bolje biti lud nego zbunjen (iz drevne priče o ludom i zbunjenom).

- Voli za ručkom da otvori flašu dobrog vina. Dve mu je mnogo.

- Zadovoljan – čitavog života imao za flašu vina (dobrog).

- Ima decu. I unuke. Voli ih sve, ali ne živi njihov život, jer i oni imaju pravo na svoj. A važi i obrnuto, jer – u skadu sa novim sistemom vrednosti, kad-tad dolazi ono  "Menjam šlogiranog dedu za neku drugu nepokretnost."

- Bogat. Ima Gagu (oči boje lavande). Mnogo je voli. I ona je advokat, pa tako prvi put u životu obožava svog šefa. Pristala je, dobrovoljno, da bude recenzent mojih tekstova (Bolje da ja vidim šta ova budala piše. Omaći će mu se nešto – politički!).

- Omiljena pesma – Oči boje lavande (opet!).

Ne sumnjam da svi znate šta znači reč rašomon, ali mi se dopalo objašnjenje koje sam pronašao na portalu štaZnači.com koje se perfektno uklapa u narativ ove vlasti o tom projektu – Vučić kaže da je taj projekat još živ, ali strahuje od tužbe ako odustanemo od tog posla (koji su naravno “oni prethodni zaključili”), jer bismo morali da platimo odštetu od milijardu eura … Brnabićka po difoltu samo razrađuje to što je Vučić rekao, a Zorana Mihajlović, ministarka za rudarstvo i energetiku, kaže da ne postoji ni jedan dokument koji bi nas obavezivao na plaćanje

Kraj je godine, pa je red da proglasimo ličnost godine. Konkurencija je velika, ali dileme nema. To je “premijer” ove Vlade, Ana Brnabić. Ovo premijer pod navodnicima nema veze sa bilo kakvom konotacijom iz oblasti rodne ravnopravnosti, niti sa njenim seksualnim statusom.  Jednostavno ona je premijer, taman koliko sam i ja to. Zna se ko je stvarni premijer ove zemlje, a ona  je samo njegova transmisija i u tome i jeste njena veličina – tako uspešno oponašati premijera, a pritom i neverovatnom veštinom izigravati budalu, nije lako.

Politika je kurva**, drevna je narodna izreka – dakle, što bi filozofi rekli, to je aksioma prva.  Darija Kisić Tepavčević (dalje: DKT) je političarka – dakle, to je aksioma druga.

 I sad bi, prema naprednom filozofskom shvatanju, primenjenom na slučaju anamneze filmskog reditelja Gorana Markovića, trebalo da sledi zakljičak – ergo, DKT je kurva!

Pogubili su se, ne znaju gde udaraju. A koja su to nekad vremena bila! Nemam temu za pisanje, odem kupim “Informer”, tamo uvek ima dovoljno gluposti, treba samo da odabereš. Danas isti problem – cela država je Informer”. O čemu da pišem?

Da počnem sa jednim vicom, jer i onako sve postaje smešno. Ruski – dakle, ništa politički. O kadrovima je reč:

Na poslednjoj sednici Skupštinskog odbora za Kosovo razmatran je godišnji finansijski izveštaj Kancelarije za Kosovo. Konstatovano je da je godišnnji budžet te kancelarije realizovan (utrošeno) sa 7.802.942.000,00 dinara, odnosno 65% od ukupno planiranih 12.004.526.153,00 dinara (oko 100 miliona eura). Rečeno je da je je u tekućoj godini povodom Kosova održano uktpno 9 sastanaka – 2 na visokom nivou, 4 na ekspertskom i 3 na tehničkom nivou.

Ovih dana je objavljena vest da su SAD uvele sankcije prema 16 pojedinaca iz nekoliko zemalja Evrope i “zapadne hemisphere”. Sankcije podrazumevaju blokiranje imovine i zabranu američkim državljanima da sarađuju sa njima.

Htedoh da pišem o formiranju VIP kovid centra u Novom Sadu – izgradili novu kovid  bolnicu na Mišeluku, ali kubure sa osobljem. Oni koji su to do sada radili u okviru Kliničkog centra Vojvodine ostali tu i dalje i formirali posebno kovid odeljenje specijalizovano za lečenje  važnih ličnosti i njihovih bližnjih iz Novog Sada i šire – čak do Beograda, ako – nedaj bože, od te boljke obole. Time je konačno realizovana jedna ideja planirana još u vreme početka pandemije korona  virusa.

Ovo je, ustvari, priča o našoj opoziciji, a povod je prošlonedeljni Utisak nedelje Olje Bećković. Za početak odmah digresija – jedno sećanje i jedan vic. Najpre o sećanju, a o vicevima ću kasnije.

Sećam se, u vreme prethodne izborne kampanje, sastanak stanara zgrade zbog problema sa liftovima. Siđem sa malim zakašnjenjem, tamo neki nepoznati ljudi – okrečićemo vam ulaz, zasaditi cveće … Pitam ko su – Mi smo iz Srpske napredne stranke … Ja sam protiv … Ali zašto komšija, pita komšinica koja ih je dovela, sve je besplatno! Iz higijenskih razloga, rekoh. Ove godine ista slika – urediće park, zoniraće parking mesta ispred zgrade … to je narativ, učili su od najboljeg.

Pages