Duško Đurđić

Rođen 6. januara 1964. u Novom Sadu. SSS, nezaposlen. Oženjen. Bio otac i bio deda...izgubio ćerku i unuku u mučkom ubistvu. Živi u Novom Sadu.

Deda Đura je stajao na prozoru i posmatrao momke iz komšiluka, koji su na igralištu igrali košarku. Prethodne večeri, ti isti momci su pravili veliku galamu, pili alkohol i dugo smetali komšijama. Neko iz komšiluka je zvao policiju, ali su oni, videvši ih da dolaze, pobegli. “Kako su dobri u košarci”- pomislio je.

Poznavao ih je sve, još od malih nogu..znao im je i roditelje, mahom, kao decu.”Dobra su to deca”- u sebi reče. Obukao se,obuo i sišao dole.

-Bojane!-viknuo je

Na sudskom procesu je osuđen na smrtnu kaznu...

Odmah sam pomislio:"Mrak...šuma..pa ja sam gotov!

Ispred moje zgrade, na početku ulice ima jedno staro drvo u čijem podnožju je napravljena klupa.

Sada su to samo ostaci te davne prošlosti, smeha, muzike i dečije graje više nema...

Stara poslovica kaže:“Bog je na nebu, na zemlji kum!“

Kočija je stala ispred njihovog ulaza kad je Srđan neprimetno mahnuo, da potvrdi da su oni.

Preko pola lista stajala je crvenom olovkom napisana jedinica, sa potpisom i ispod toga...

-Oprostite, jako sam iznenađen. Kako ste saznali i našli me.

Izlazeći, ispod oka je pogledao u njihova nasmejana lica, koja su već i zaboravila neprijatnu epizodu i bilo mu je drago zbog toga.

Pages