Duško Đurđić

Rođen 6. januara 1964. u Novom Sadu. SSS, nezaposlen. Oženjen. Bio otac i bio deda...izgubio ćerku i unuku u mučkom ubistvu. Živi u Novom Sadu.

-Imate li nešto da kažete pre nego što objavimo presudu, generale?-reče sudija.

-Da. Želim da kažem da se ne osećam krivim za sve što sam radio za vreme ovog rata. Ja sam vojnik, otkako znam za sebe obučavan sam za to...samo sam radio svoj posao.

-Vaš posao je odneo milione i milione žrtava, da li ste toga svesni? Da li ste svesni koliko patnji je proizveo taj vaš posao i koliko porodica je uništeno?-upita sudija.

Naći ćeš neku devojku sa kojom ćeš sve to imati, porodicu, decu...

-U teškom je stanju, izvinite moramo da požurimo.-

Kada je došla u novu školu sve se promenilo, izgubljena i tužna, počela je naglo da popušta, da gubi volju za životom.

Glavne šokove sam doživljavao u tim malim gradovima u kojima su stanice iste kao i pre tridesetak godina...

"Čudovišta su pobegla iz bajki" - odlomak iz knjige u nastajanju

Slušaj, staviću te u ćeliju gde ćeš biti sam, da se ne mešaš sa raznim ološem…

Ko si ti? - upitao me je.

Sada već bivši stanovnici Atlantide stigli su na Zemlju koja je počela da se oporavlja od dugog ledenog doba...

Deda Đura je jedan običan čovek iz našeg komšiluka koga viđamo često.Uvek je spreman na razgovor, prijatan prema svima. Često ga srećem u šetnjama u kojima ubija vreme, jer odavno živi sam,a retko mu ko dolazi u posete. Zateknem ga često, kako sedi na klupama na obližnjim igralištima, kako posmatra klince iz komšiluka koji tu igraju košarku. Obožava ih, iako su ih dosta njih prozvali“huligani“zbog noćne galame koje znaju često tu da prave.

Pages