Gost portala

“O, gospode Bože, preumi mene, raba svog, jer ovako nepreumljen nikako ne mogu da shvatim vreme u kojem živim, ili mislim da živim”. Svi, svi, svi, osim botova, kao u nekoj masovnoj budističkoj molitvi ponavljaju ovu novu mantru, čekajući da se dogodi čudo.

U jednom ključu susreću se tri osobe-
Onaj koji govori on ne zna,
Onaj koji zna on ne govori,
Onaj što posmatra on razotkriva.
PROČITAJTE PRIČU O KLJUČU I REŠITE MISTERIJU

"...Nataša je bila devojka duge crne kose, rumenih obraza i morsko plavih očiju. Godinu dana smo već u vezi koja ne funkcioniše baš najbolje. Svađali smo se često..."

Čovek koji zauzda svoje misli lako može preći iz pakla u raj, i što je najlepše, za sobom povući mnoge oko sebe, iako to možda nije ni planirao. Greh je, onda, što nema više ljudi koji to pokušavaju.

Osetiti muziku, progutati muziku srcem, utrobom, dozvoliti joj da unutar nas izraste, zadrhtati od iznenadnog dubokog razumevanja koje nas otme i nosi - to su neprocenjivi životni trenuci.

U Takovu, najlepšem kraju u Srbiji, 1815. okupili su se najbolji u Srbiji, da bi je obnovili. Srbiji su danas opet potrebni najbolji, ako želi da se izbavi iz ropstva neznanja, zabluda i okolnosti u kojima se opet našla.

Izlaz postoji, a to je znanje. Znanje štiti, dok neznanje ugrožava.

Konformizam ima svoju cenu, a ona eksponencijalno raste sa svakom novom generacijom. Jednom kad dođe i vaš red da platite svoj deo, shvatićete u kakvoj zabludi ste bili. Samo, tada će za vas i vašu decu već biti kasno.

Zamislite sebe, recimo, sa Kazanovinim polnim organom, testisima Mohameda Alija, Pamelinim grudima, zadnjicom Sidni Loper, grlom Monike Levinske, zamislite sebe kao čoveka novog doba u čijoj lobanji, dojučerašnjoj tintari, funkcioniše mozak nekog poznatog mudraca, ideologa ili političara, ka što je drug Kastro, recimo, Buš mlađi ili Gadafi?

“...Vestern? Kakav, bre, austrijski vestern?! Ovi se sigurno sprdaju. Poslednji vestern koji sam gledao beše Tarantinov „Đango“, a nisam bio preterano oduševljen...”