Gost portala

Intervju sa Marinom Vesić

Kratka priča

Kao na hodočašće, reka ljudi pohrlila je da vidi Noleta, tog novog srpskog Isusa, izbavitelja i iscelitelja.

Već devet godina se sa velikom zahvalnošću sećam divne pedijatrijske sestre sa klinike "Narodni front" koja je sa nežnošću i strpljenjem prepovijala svaku bebu, sa razumevanjem slušala i odgovarala na svako pitanje porodilja, uključujući i, recimo, ona o nezi rane ili dojenju, koja nisu njen neposredan posao. Gnjavile smo je. Obožavale smo je.

Procvetala tratinčica, a narcisi, lale, zumbuli lagano pupe.

Kada se pored svake od pomenutih stavki upiše broj ili procenat, tek tada slika sveopšteg rasula postaje jasna, a situacija, na žalost, potpuno bezizlazna.

Prate li srpski levičari, bar malo, dešavanja na međunarodnoj političkoj sceni, odnosno, borbu istinske levice? Da li im primer Grčke išta govori? Da li mogu da uporede Program ’’Sirize’’, sa onim što sada rade na vlasti i kažu sebi da su levica?

Osvojena prava lako se mogu izgubiti. Mislite o tome.

Više nego žalosno za jedan onakav život kakav je ona živela, bila je veseljak, uživala u svakom danu, u druženju sa svojom decom, svojim učenicima, kolegama...

Kao narod, skloni smo da jedemo random splačine kao da je u pitanju specijalitet kuće u nekom ekskluzivnom restoranu.