Gost portala

Kakva slučajnost da baš nas zadesi ta čudovišna sreća da makar kao statisti učestvujemo u ovom istorijskom spektaklu, kao da u vazduhu lebdi transparent gotovo vidljive i opipljive emocije svenarodnog oduševljenja.

Ceo dan sediš kod kuće, pa imaš prilično vremena da kontempliraš kako sa što manje napora zaraditi ultra veliku lovu.

Teror se vrši masovno i svakodnevno, i javno i tajno.

Ovo nije sprdnja, ovo je ozbiljna stvar.

Strah od budućnosti koja nam se nameće. Strah od vremena koje nam prolazi. Strah od torture. Strah od primitivizma, devalvacije svega vrednog, gubljenja identiteta...

Ta se ograničenja i propisi, međutim, nisu mogli uspostaviti bez solidarnosti.

Meditacija je takođe jedna od boljih tehnika kako dovesti sebe u stanje smirenosti i stvoriti neki svoj svet u koji samo mi možemo ući i u njemu boraviti.

Na žalost, kada je Srbija u pitanju - to nije slučaj. Srbija je nalik monstrumu koji samog sebe usisava sopstvenim čmarom pretvarajući se u debelo crevo kao princip opstanka sa sadržajem koji mu je primeren i u kojem ništa drugo osim govneta ne može da opstane, a i ako uspeva onda su to vrlo zakržljali i potpuno neprilagođeni i na odumiranje osuđeni primerci života.

Osećati se i izgledati dobro u Srbiji, kada si žena preko 43. nije stvar društveno- političko - ekonomskog trenutka. To je stav.

Istina je da su pobune svesti pojedinaca dovodile do promena i revolucija, koje su menjale sistem, koji se postepeno humanizovao i išao u susret potrebama ljudi i vremena.