Gost portala

Dvehiljadite godine donele su pokušaj uređenja medijskog prostora; u njemu više nema mesta za proroke i iscelitelje. Oni ipak nisu nestali, samo su se transformisali u nešto prihvatljivije astro ili tarot centre, povukli se u svoje novinske zabrane ili u zvanja lokalnih selebritija, kao i ranije.

Srbija je po ko zna koji put prinuđena da bira između više zala kako bi trasirala put u bolje sutra iz kataklizme u kojoj se baš zlom domicilnih i belosvetskih zlikova našla.

Jedna takva destinacija je Srbija. Zemlja koja se kroz vekove praznila, ima danas šansu da privuče veliki broj dobronamernih stranaca, kao i svojih potomaka raštrkanih po svim kontinentima.

Da bi neko postao hranitelj prolazi specijalni program obuke, posmatranje, razgovore sa stručnjacima i zaista oštru selekciju. Onaj ko nije spreman da se preda iz ljubavi, nego vidi samo materijalni interes, bolje da odmah odustane od ove ideje.

"I tako se skrivam iza vrata da me Stvarnost, kada uđe, ne bi videla.
Skrivam se ispod stola odakle naglo skačem i plašim Mogućnost.
Kako se odvajam od sebe,
dve me mučnine stežu kao dve ruke u čvrstome zagrljaju – mučnina od mogućnosti življenja samo u Stvarnome, i
mučnina od mogućnosti poimanja samo Mogućeg.
Tako pobeđujem svu stvarnost. "
- Fernando Pessoa

Oko za oko, zub za zub, milo za drago tj. osveta na određeni način jeste deo reciprociteta, ali u odnosu na primitivni revanšizam, reciprocitet ne mora nužno značiti podstrekivanje ili upotrebu sile u cilju ostvarenja nekog interesa.

Srbija se deli na Beograd i unutrašnjost. Podela recimo u poređenju sa rajom i paklom, sa tim da je ovaj raj samo malo iznad pakla, nije daleko.

Suština napredovanja je u maksimalnom savladavanju (realizaciji) sadašnjeg trenutka.

Znam mnogo ljudi sa pristojnim njuškama groznih karakternih osobina. Takođe znam mnogo ljudi sa odvratnim njuškama sasvim pristojnih karakternih crta.

”… ja bih situaciju oko gradskog prevoza/prevoznika posmatrao sa čisto ekonomskog aspekta. Iako nisam ekonomista, mislim da su mi neke osnove (kapitalističke) ekomomije poznate. Bar u istoj onoj meri koja je poznata bilo kom čoveku i to na dnevnom nivou.”