Gost portala

Gledam je na TV-u i primetim da nosi rukavice. Znam da ima već dosta godina, ali drži se dobro. Tako se obično kaže kad hoćeš nekoga da pohvališ i time iskažeš svoje pozitivno iznenađenje. Kao da je normalno da sveneš, propadneš, da se ne držiš, već pustiš da ti vreme kroji odelo, zbrčkano i “neopeglano”, od koga svi sklanjaju pogled.

Dilema između ljubavi i kontejnera za smeće će za sigurno obeležiti i period pred nama.

Uzmemo li u obzir uslove „života“ ovde tokom proteklih decenija, uz sve biološke i hemijske faktore i tome dodamo još malo osiromašenog uranijuma posle bombardovanja, doći ćemo do zaključka da bi pojava zdravog potomka ovde trebalo da bude pravo čudo.

Ne gledaju mi se jedni te isti. Dosta je bilo, nakrali se šta su se nakrali, sjebali su sve što može da se sjebe. Ovi mladi, kad bi se politički aktivirali, ne bi imali šta da pokvare.

Spletka – intriga, smutnja.
Spletka je oblik propagande, samo sa skromnijim ciljevima od onih političkih ili komercijalnih.

Aleksandra Saška Petronijević

Život nije film ili serija, da vratiš scenu, ispraviš grešku i ideš dalje, tu nema kaskadera - svaki kadar igraš ti i nije ti plaćeno, već plaćaš ti ako pogrešiš...

"... U takvom rasulu, između Sodome i Gomore zlo iz Pandorine pudrijere odavno je preplavilo ove prostore i dostiglo takve razmere pred kojima bi i najuticajniji mitološki likovi i likinje delovali kao Diznijeve patkice..."

”Novembar 2011. Tu negde u vreme izlaska pomenutog albuma. Lokacija: Kalifornija. Pravim klasičan road trip. San Francisko-San Hoze-Santa Barbara-Santa Monika-Los Anđeles. Temperatura skoro idealna, oko 23 celzijusa, nebo plavo bez oblačka. Miris okeana puni nozdrve.”

Kratka priča