Gost portala

Aleksandar Novaković

Pogledajte se u ogledalu, pa recite sebi da li vam je neko naneo više zla u životu od onog, ili onih, koje ste pre toga smatrali svojom braćom? Nije, naravno. Niko Srbinu ne može naneti više zla nego što to može Srbin, ili bar ono što se tako predstavlja.

Zato će i zadatak buduće istinski humanističke revolucije, biti izmena postojećih autoritarnih modela ljubavi, koje treba da zameni autonomija pojedinca, kao uslov za zdrav i normalan razvitak ljudske ličnosti i slobode.

Neki jedu kavijar dok nam od pozadi jebu keve, svi ostali hasaju zob kao svaka dobro vaspitana i izdresirana stoka.

Emancipacija – borba za samostalnost i formalnu ravnopravnost. Oslobađanje od stanja zavisnosti.

Si Mone

"A kako bi ljudi koji su osamdesetih živeli u nekadašnjoj Jugoslaviji doživeli ovo sadašnje vreme da su imali mogućnost naći se u njemu?"

Kada se dobro zna u kakvom se sranju nalazi većina građana tranzicione Tvorevine, onda zaista treba biti čist idiot i ko zna šta još uz to pa po nečijem diktatu za neke mizerne pare ući u nečije dvorište i ukinuti mu jedinu stvar koja ga još održava u iluziji da je ljudsko biće.

„...Koliko god da me komunikacija sa činovnicima iznervira i smori, sa druge strane ima tu neki fini montipajntonovski šmek koji mi, onako u pozadini, bude simpatičan, pa me čak i natera da se nasmejem sopstvenoj lošoj karmi...”

Kakvo je to uzbuđenje koje nije deo normalnog i svakodnevnog života, što čoveka tera u beg od stvarnosti i stavlja ga pod veo sramotne tajne? Zbog čega ljudi biraju takav način izražavanja nečega što se ne može na drugi način izraziti? Zašto to rade?