Gost portala

Voziti automobil za mene je bila najveća kazna. Moja koordinacija pokreta ionako je bila negde na pola puta između hodajuće katastrofe i pokvarenog robota, a u automobilu je trebalo odjednom uskladiti oči, uši, dve ruke i dve noge, za koje nisam ni bio siguran da posedujem.

Retkost su ljudi sa stavovima koji u svoj svojoj kompleksnosti imaju udeo iskustva koji ne isključuje udeo logike i obrnuto.

"...Smetaju nam svuda prisutni otpaci? Smetaju nam neuredna dvorišta? Slomljena stabla? Osakaćene sprave u parkovima? Izlomljene klupe? Musavi kontejneri i kante? Obala reke ,,okićena" plastikom? Bahato ponašanje sugrađana svih starosnih grupa?..."

„Ja sam put, istina i život.“ Jovan 14,6

Posle 12 godina, Šešelj se vraća u Srbiju. Oslobođen ne zato što se ispostavilo da je nevin, već bolestan – Šešelj još jednom potvrđuje apsurdnu ulogu vrućeg krompira u rukama bilo Vlade Srbije, bilo Haškog suda.

Ono što je u svemu tome postalo zgražavajuće je činjenica da su mnogi izvlačili ličnu materijalnu korist nauštrb dece kojoj je pomoć bila potrebna.

”A iskreno, da ti kažem, nisam ni pri lovi, da spakujem nekoliko “cigli” keša u torbu i pojavim se u firmi da pitam kome treba da se turi u džep da se dobije šljaka.”

Pregledali smo prethodnu nedelju. Pacijent se polako budi. Advokati, zdravstvo, kultura, prosveta, SANU – polako izlaze iz zimskog sna. Stiže i praotac.

Gaženje prepreka, spoticanje, ponovno gaženje, novo i teže spoticanje. I guranje. Tako su me jako gurali da su ih ruke bolele godinama. Te ruke na svojim leđima osećam i danas.