Gost portala

Kišno je jutro. Sivo.
Sutra će biti lep dan.
Nema vetra da zaljulja sliku kralja, okačenu u kancelariji mesne zajednice u nekoj vukojebini, do koje je obećao asfalt u predizbornoj kampanji.

Ipak, ta se malobrojnost može nadomestiti onim drevnim kvalitetima na koje smo prethodno aludirali i koji su se izgubili u vihoru evolucije (revolucije su poznanica za velike i moćne): spremnost, sposobnost, stručnost i solidarnost.

Vlada Srbije za sebe kaže da je reformska. Budite onda pravi reformisti. Opismenite narod koji ne zna da čita i piše. Red je. Ovo je vek novih, modernih tehnologija, vek u kome je neophodna elementarna pismenost.

Ljubinka-Boba Nedić

I to prođe. Kao što prođe sve. I više se ne događa. Jer već se događalo. Tada. Negde u prošlosti. I misliš da si našao svoj mir. Da si okružen ljudima koji te vole i kojima je zaista stalo do tebe. I živiš u takvom ubeđenju.

Tako je to bilo, nekad, na Čuburi...

Svi smo se nekada u nekom trenutnu svog života zapitali o svom poreklu, poreklu svoje porodice, korenima familije i slično. To je sasvim ljudski i normalno, ujedno i jedna od ljudskih osnovnih karakteristika, preispitivanje sopstvenog postojanja.

"...naš prosvetni sistem je toliko dobar da je ministar prosvete lično rekao da se mora uvesti strožiji način ocenjivanja jer sistem takav kakav jeste proizvede ogroman broj vukovaca za koje mnogi u ovoj zemlji smatraju da su ustvari ovce..."

Odlazak kod zubara je i dalje priličan tabu, iz više razloga. Pre svega, ljudi se plaše zubara, odnosno čeprkanja po ustima. To je jednostavno tako. Ne poznajem nikoga ko se makar ne naježi, ako ne i zažmuri i strese na samu pomisao zujanja bušilice.

Zoran Vujčić