Igor Čobanović

ada bismo poklonili nadu onima kojima je više nemaju. Pola ljubavi Isusu, a pola onima zbog kojih je on i stradao, ljudima.

Samo ljudska glupost i organizovani kriminal mogu da stvore ovako neorganizovane državne institucije...

Za neku političku ideju ginemo, za nacionalnu ubijamo, dok za ideju čoveka, ne činimo gotovo ništa.

Za najbolje, proglasili smo najgore. Slavimo ubice, ratne profitere i kriminalce.

Uvek sam svet zamišljao boljim nego što jeste. Takođe i ljude, takođe i samog sebe. A istina je da, niti je svet sjajan, niti ljudi, a niti sam to ja.

Oni nisu svesni činjenice da sa ljudima iz mračne prošlosti, nema svetle budućnosti.

Dolaskom na ovaj svet, svi dobijemo priliku da budemo jedinstveni.

Ta ljubav je nemoguće učinila mogućim.

Nasledili smo Jugoslaviju i razbucali smo je.

Mi smo najpametniji, najbolji, najpravedniji! Naša vera je jedina prava i čista! Ali, eto, svet nas mrzi!