Igor Čobanović

Stvar sreće je da li će neko brojati korake, a neko kilometre do bliske osobe. Da li će brojati minute i sate, ili dane i nedelje. To je stvar sreće, sve ostalo je stvar snage i emocija.

U ljubavi se ništa ne mora, ljubav nije potpis na papiru, ljubav je pečat na srcu.

I dan danas ženama se nameće da im je mesto u kući, ali eto, poboljšava se i to. Sad im je mesto i kući i na poslu i na roditeljskom i u lekarskoj ordinaciji i na svim onim mestima gde njega mrzi da ide, ili ga jednostavno ne zanima.

Imam jednog drugara koji je gay. On je kao prijatelj izuzetan. Dobar do kosti i jedna neiskvarena duša.

Srce pumpa krv i srce voli. To su jedine dve stvari koje ono i treba da radi. Prva funkcija nas održava u životu, a druga održava život u nama.

Ali, onda počnete da krišom virite u recepte u kojima nema pasulja. Onako, da vas niko ne vidi. Sve više se unosite u tu vašu tajnu i razmišljate da li je to u redu? Jedete i dalje pasulj, ali u mislima su vam grašak, krompir, punjena paprika...

Nekako se sve toga dana poklopilo. Njen osmeh, vedro nebo, sunce. Samo po sebi to je već poezija, bar prva strofa.

Dao sam joj znoj na radnim akcijama, suze joj dadoh nekoliko puta za osam godina u uniformi, a desetinu puta sam joj dao i krv. Za uzvrat sam dobio par zahvalnica, udarničku značku i oslobađanje od participacije u apotekama.

Ne vredi nam brisati prašinu sa prozora dok su nam govna na sred sobe.

Igrala jei pevala, radovala se Novoj Godini kao da će taj karcinom ostati negde tamo u staroj godini, kao da on neće ući sa nama u Novu. Ljudi kažu da ta i takva volja zapravo i pobeđuju najteže bolesti, a ne sami lekovi.