Igor Čobanović

Rođen je u Sremskoj Mitrovici 19.06.1978. godine. Pisanjem počeo da se bavi, jer nikad nije znao gde će sa viškom reči, pa je rešio da ih beleži na papir. Aforizmi koje piše objavljivani su u knjigama sa više autora i u dnevnim i nedeljnim novinama, kao i na raznim portalima. Autor je knjige kratkih priča i aforizama pod nazivom “Aforizmi i druga nerazmišljanja”.

Ja, na primer, ne razumem note, ali ono što dobijam zahvaljujući njima-muziku, to obožavam. Isto je i sa ženama. Šta ima da razumeš njene note, ako na kraju dobiješ ljubav?

Stvar sreće je da li će neko brojati korake, a neko kilometre do bliske osobe. Da li će brojati minute i sate, ili dane i nedelje. To je stvar sreće, sve ostalo je stvar snage i emocija.

U ljubavi se ništa ne mora, ljubav nije potpis na papiru, ljubav je pečat na srcu.

I dan danas ženama se nameće da im je mesto u kući, ali eto, poboljšava se i to. Sad im je mesto i kući i na poslu i na roditeljskom i u lekarskoj ordinaciji i na svim onim mestima gde njega mrzi da ide, ili ga jednostavno ne zanima.

Imam jednog drugara koji je gay. On je kao prijatelj izuzetan. Dobar do kosti i jedna neiskvarena duša.

Srce pumpa krv i srce voli. To su jedine dve stvari koje ono i treba da radi. Prva funkcija nas održava u životu, a druga održava život u nama.

Ali, onda počnete da krišom virite u recepte u kojima nema pasulja. Onako, da vas niko ne vidi. Sve više se unosite u tu vašu tajnu i razmišljate da li je to u redu? Jedete i dalje pasulj, ali u mislima su vam grašak, krompir, punjena paprika...

Nekako se sve toga dana poklopilo. Njen osmeh, vedro nebo, sunce. Samo po sebi to je već poezija, bar prva strofa.

Dao sam joj znoj na radnim akcijama, suze joj dadoh nekoliko puta za osam godina u uniformi, a desetinu puta sam joj dao i krv. Za uzvrat sam dobio par zahvalnica, udarničku značku i oslobađanje od participacije u apotekama.

Ne vredi nam brisati prašinu sa prozora dok su nam govna na sred sobe.

Pages