Irena Đorđević

Imaš li još koji komad drveta od tog jasena, da ti je u radionici? Ako imaš, idi i od tog drveta načini violinu.

Te su tajne ostajale zauvek zakopane, među drvećem kojem su šumske vile udahnule život.

Tri sprata niže, u podrumu zgrade, bio je operativni blok...

Nosila je čaroliju u glasu, osmehu, kretnjama, hodu...bila je posebna, nepoznata vrsta .

Šta ja volim? Volim kako me sanjaš.

Ništa joj nije bilo jasno. On nije znao da je trudna, nikako nije mogao znati.

„Čuvaj se, malena. Zovi kad stigneš.“ Prošaptao je u njen šal i okrenuo glavu da ne vidi kako mu drhti brada.

Devojka za šankom nervozno gleda na sat iznad ulaznih vrata i raspojasano društvo šofera koji su naručili još piva i nemaju nameru da idu...

„Da pustim radio, Borka?“, pitala sam, a ona je odmahnula glavom i okrenula mi leđa...

Na centru je stajao deda Mraz Mocart obučen u plavi kostim i rekao nam je da je tvoj rođeni brat...