Jadranka Bežanović Sovilj

Mrak je. Ulična svetla lepršaju pored puta dajući ritam mojim mislima. Preokret u glavi.

“Umro si i ponovo se rađaš. Ne znaš šta si bio ni šta ćeš biti.”

Tvoj je problem što ne umeš tu crkavicu od plate da razvučeš još više! Ne jedeš normalno, ali, brale, imaš za hleb i mleko, a cigare su luksuz i nisu zdrave!

Uvek se pojaviš kada ne umem da se izborim sa bolom i patnjom, bar u onom prvom naletu, pa mi govoriš ono što već znam. I, kako ti meni onda pomažeš?

Blistave prelivajuće nijanse plave, zelene i tirkizne boje preplavili bi moju dušu. Osetila bih ispunjenje svih mojih životnih želja tada, pa i sada.

Kako je samo zamahivao krilima, kako se radovao, dobacivao ocu da je spor, leteo sve više i više i jednog momenta nestao iz očevog vidokruga...

Padoh na kolena pred Bogom! Molim Te, sad, sad mi daj krila, sad mi priznaj da sam anđeo i da imam moć, oslobodi me svih glupih zabluda, sumnji i straha od svega u životu!

Ne budite lenji, pogledajte se u ogledalo, definišite svoj lik i vašu ulogu u ovoj neverovatnoj avanturi „Rijaliti from Serbija“ i glasajte, glasajte, glasajte...

Dragi gledaoci, dobrodošli! Hajde da pogledamo šta rade naši ukućani!

A to, da skupo košta to što ljubiš bez daha i grliš ludo, bez straha, tako si htela, jer ne umeš drugačije, to je tako, život...