Nikola Trifić

Završio je Pravni fakultet. Pored pisanja poezije i proze, bavi se i novinarstvom. Rođen je 22. maja 1989. godine u Prištini. Živi u Nišu.

Probudila ga je hladnoća. Opet je spavao na dvosedu u dnevnoj sobi. Spavaću je već prilično dugo izbegavao. Njena praznina ga je strašno plašila - tih dana mnogo više nego mesecima i godinama pre. Dnevna soba je takođe bila prazna i zamračena, ali je njenu sablast lakše podnosio. Praznina spavaće sobe je u njemu budila jezu i strah koji bi kasnije bili zamenjeni apatijom. Zato je gotovo uvek spavao na dvosedu dnevne sobe, zgrčen u fetusnom položaju, kao da iz tog položaja nije želeo da se probudi, već ponovo rodi - u nekom novom svetu i u nekom novom životu.

Žeđ! Sve veća žeđ za verom, onom iskonskom i istinskom. Verom u nešto pravedno, čisto i slobodno. Verom običnog čoveka, zgaženog, tlačenog i obesmišljenog; da na nebu ima nečeg nebeskog, da tajna ipak krije istinu, i da je bez obzira na sve moguće izbeći žig ovog vremena. Žig praznoverja, moralnog posrnuća, kataklizme i poraza duha u odnosu na materiju. Žeđ i Žig, borba želje i pohlepe, časti i sujete, id-a i ega, čojstva i gordosti, borba čoveka sa ljudima i naroda sa masom. Borba kolevke sa grobom i kraja sa uskrsnućem. Borba u kojoj ne može biti nerešeno!

Loš i ološ! Promašeni vođa s jedne i promašeni vojno-politički savez s druge strane. Promašeno vreme, promašene godine... Pogođena je jedino pravda, i to direktno u srce. Pogođena, ranjena, i ostavljena da u lokvi svoje krvi dočeka smrt. I gde smo danas, dvadeset i dve godine nakon atentata na međunarodno pravo? Da li u moru nepravdi nanetih našem narodu, ipak, ima i kapi naše krivice? I da li se u to svetsko prljavo more puno raznih zala, ulila i srpska "mutna Marica" sačinjena od svih naših zabluda i grehova?

Oprosti, ali zaboraviću te.

Prognaću te iz svojih misli,

iz svoje duše;

Istisnuću te kao trn

koji se pogano uvukao pod kožu,

i koji gde kod da kreneš bode i boli.

Pamtiće te samo srce,

taj autonomni i nezavisni organ,

odmetnut od zdravog razuma

1. Beg od ljudi je često najbolja potraga za čovekom.

2. Izreka "svaka krpa nađe zakrpu" je poslednja nada pesnika, pisaca, slikara i naučnika, da ipak neće umreti sami.

3. Narodu kome rijaliti uđe na usta - kultura obično izađe na dupe.

4. U životu je najvažnije da razumeš, da neke stvari ne možeš da razumeš.

5. Darvinisti su odustali od teorije "majmuna"! Rekli su: Ipak, je bila svinja!

6. Omiljeni dan u Srba je juče!? Koje juče? Koje god. Samo neka je juče.

Nekada je to izgledalo ovako: Kuražni sin, željan više da se dokaže sebi, nego drugima, na prelazu između adolescencije i rane mladosti - dok poštar sa pozivom za vojsku još nije zakucao na vrata - a opet, sa taze stečenom vozačkom dozvolom, posle jednog porodičnog ručka, čeka da otac zaspi, a zatim mimo odobrenja svog starog "pozajmljuje" ključeve njegovog "Juga 45", pravi nekoliko krugova po gradu - ako ima sreće poveze devojku i njenu drugaricu, a onda vrati i auto i ključeve na mesto i trkom u svoju sobu gde "fingira" učenje ili čitanje nekog ruskog klasika

Ne, ti nisi stvarna,

jer stvarnost ne izgleda tako.

Stvarnost je bajat hleb u gladnim ustima,

zaliven mladim užeglim vinom starog života.

 

Stvarnost je miris trulih trešanja,

miris bola, osećaj patnje;

Prokuženi početak

kažnjen nakaznom slikom svog kraja.

 

Stvarnost je bič naših snova;

Puna raka pokopanih želja,

osmeh i podsmeh,

komedija ljudi i groteska čoveka.

 

Stvarnost je lepa samo kada se ugasi svetlo,

ili je mesec sakrije u prirodnoj tmini.

- Zašto se moliš, koji vrag?! Zašto i za koga?

Vožd je začuđeno gledao u Jovana dok je ovaj u klečećem stavu, jecajući izgovarao Oče naš.

- Izvinite gazda, moram! - za spas duša: i njegove i naših - Izvinite, ali tako mi je lakše.

Lažu te. Nema oprosta na ovom svetu. Bilo bi lako da može tako: satreš, zgromiš, tuđe polomiš, usput se pomoliš, na kraju izviniš i odjednom sve se potire i briše — nijedna pakost se ne pamti, nijedno zlo se ne piše.
Da li si lud da misliš da se time čistiš?
Otmeš, uzmeš, nikad ništa ne daš, pa otpevaš „Oče naš“ i na prečac sve postane belo i čisto: i kurva i deva, i strvinar i ševa, i mati i ubica, i heroj i izdajica, svi dođu na isto.

Obaveštavamo rodbinu, prijatelje i poštovaoce, da je naš dragi Pepe le Tvor ( 1945. - 2021.), pod optužbom da promoviše seksualno nasilje i silovanje, streljan u Njujorku u 76-oj godini. Streljački vod bio je sastavljen od volontera - krvnika i vernih sinova liberalnog kapitalizma i "korporativne misli", koji svoje puno radno vreme rade kao dežurni "zaštitari" ljudskih prava!

Pages