Nikola Trifić

Žeđ! Sve veća žeđ za verom, onom iskonskom i istinskom. Verom u nešto pravedno, čisto i slobodno. Verom običnog čoveka, zgaženog, tlačenog i obesmišljenog; da na nebu ima nečeg nebeskog, da tajna ipak krije istinu, i da je bez obzira na sve moguće izbeći žig ovog vremena. Žig praznoverja, moralnog posrnuća, kataklizme i poraza duha u odnosu na materiju. Žeđ i Žig, borba želje i pohlepe, časti i sujete, id-a i ega, čojstva i gordosti, borba čoveka sa ljudima i naroda sa masom. Borba kolevke sa grobom i kraja sa uskrsnućem. Borba u kojoj ne može biti nerešeno!

Loš i ološ! Promašeni vođa s jedne i promašeni vojno-politički savez s druge strane. Promašeno vreme, promašene godine... Pogođena je jedino pravda, i to direktno u srce. Pogođena, ranjena, i ostavljena da u lokvi svoje krvi dočeka smrt. I gde smo danas, dvadeset i dve godine nakon atentata na međunarodno pravo? Da li u moru nepravdi nanetih našem narodu, ipak, ima i kapi naše krivice? I da li se u to svetsko prljavo more puno raznih zala, ulila i srpska "mutna Marica" sačinjena od svih naših zabluda i grehova?

Oprosti, ali zaboraviću te.

Prognaću te iz svojih misli,

iz svoje duše;

Istisnuću te kao trn

koji se pogano uvukao pod kožu,

i koji gde kod da kreneš bode i boli.

Pamtiće te samo srce,

taj autonomni i nezavisni organ,

odmetnut od zdravog razuma

1. Beg od ljudi je često najbolja potraga za čovekom.

2. Izreka "svaka krpa nađe zakrpu" je poslednja nada pesnika, pisaca, slikara i naučnika, da ipak neće umreti sami.

3. Narodu kome rijaliti uđe na usta - kultura obično izađe na dupe.

4. U životu je najvažnije da razumeš, da neke stvari ne možeš da razumeš.

5. Darvinisti su odustali od teorije "majmuna"! Rekli su: Ipak, je bila svinja!

6. Omiljeni dan u Srba je juče!? Koje juče? Koje god. Samo neka je juče.

Nekada je to izgledalo ovako: Kuražni sin, željan više da se dokaže sebi, nego drugima, na prelazu između adolescencije i rane mladosti - dok poštar sa pozivom za vojsku još nije zakucao na vrata - a opet, sa taze stečenom vozačkom dozvolom, posle jednog porodičnog ručka, čeka da otac zaspi, a zatim mimo odobrenja svog starog "pozajmljuje" ključeve njegovog "Juga 45", pravi nekoliko krugova po gradu - ako ima sreće poveze devojku i njenu drugaricu, a onda vrati i auto i ključeve na mesto i trkom u svoju sobu gde "fingira" učenje ili čitanje nekog ruskog klasika

Ne, ti nisi stvarna,

jer stvarnost ne izgleda tako.

Stvarnost je bajat hleb u gladnim ustima,

zaliven mladim užeglim vinom starog života.

Stvarnost je miris trulih trešanja,

miris bola, osećaj patnje;

Prokuženi početak

kažnjen nakaznom slikom svog kraja.

Stvarnost je bič naših snova;

Puna raka pokopanih želja,

osmeh i podsmeh,

komedija ljudi i groteska čoveka.

Stvarnost je lepa samo kada se ugasi svetlo,

ili je mesec sakrije u prirodnoj tmini.

- Zašto se moliš, koji vrag?! Zašto i za koga?

Vožd je začuđeno gledao u Jovana dok je ovaj u klečećem stavu, jecajući izgovarao Oče naš.

- Izvinite gazda, moram! - za spas duša: i njegove i naših - Izvinite, ali tako mi je lakše.

Lažu te. Nema oprosta na ovom svetu. Bilo bi lako da može tako: satreš, zgromiš, tuđe polomiš, usput se pomoliš, na kraju izviniš i odjednom sve se potire i briše — nijedna pakost se ne pamti, nijedno zlo se ne piše.
Da li si lud da misliš da se time čistiš?
Otmeš, uzmeš, nikad ništa ne daš, pa otpevaš „Oče naš“ i na prečac sve postane belo i čisto: i kurva i deva, i strvinar i ševa, i mati i ubica, i heroj i izdajica, svi dođu na isto.

Obaveštavamo rodbinu, prijatelje i poštovaoce, da je naš dragi Pepe le Tvor ( 1945. - 2021.), pod optužbom da promoviše seksualno nasilje i silovanje, streljan u Njujorku u 76-oj godini. Streljački vod bio je sastavljen od volontera - krvnika i vernih sinova liberalnog kapitalizma i "korporativne misli", koji svoje puno radno vreme rade kao dežurni "zaštitari" ljudskih prava!

"Udaću se jedino za vojvodu Marka Miljanova!" Ove reči je uporno kao na traci pred svojim roditeljima, porodicom i drugaricama, ponavljala devetaestogodišnja Stefanija - Stefa Danilović, ćerka nikšićkog trgovca hercegovačkog porekla Luke Danilovića. "Muči dijete! Da ti nijednu riječ više čuo nijesam!" Prekorio bi je otac, koji bi posle začuđen zbog ćudi svoje ćerke, uz ono pljeskanje šakom o čelo, često znao sebi da promrmlja u bradu: "Oh, lude detinje — đavole glave... Em detinja, em ženska!? Ču nje?