Nikola Trifić

Završio je Pravni fakultet. Pored pisanja poezije i proze, bavi se i novinarstvom. Rođen je 22. maja 1989. godine u Prištini. Živi u Nišu.

Šta ostaje od politike kada se ona otrgne od velikih tokova i velikih terena i kada se svede na meru običnog čoveka? Možda je najprostiji, ali i najtačniji odgovor na to pitanje: Ostaje život! Onaj mali i skučen; život od danas do sutra, život običnog čoveka; ili bar onaj segment života koji nije hranjen ideologijom, mitom i epom, i koji se svodi na to: kako platiti račune, i kako svojoj porodici i sebi obezbediti bolje sutra!?

Krvi moja uludo prolivena,

čijim si smehom danas zalivena?

 

Jadnice i mučenice koraka smelih-

manitog srca i želja belih.

Pusta ti slava vazda bila,

ko te natera da tečeš iz vena i žila?

 

Milostinjo i prokletinjo;

Božja pravdo i đavolova avetinjo!

Usude moj i moja svetinjo!

Dok si dugu starost sanjala,

Zagrebati ispod površine užasa, narodski rečeno: tražiti đavola. Težak i nepopularan posao. Onaj koji se radi uz rizik dolaska do bolne spoznaje da je uzrok mnogih naših posledica možda u velikoj meri u nama samima?! Kažu: ne postoji dno, postoje samo pregrade. Kada će poslednja pregrada biti i zadnja, zavisi isključivo od nas. Zavisi od naše spremnosti da se pogledamo u oči, i naše odlučnosti da krenemo ka vrhu. Potreban nam je taj voljni momenat. Sve počinje pronalaženjem uzroka.

Hoćemo azbučnim redom?

Idemo:

A kao Andi i Amazon

B kao Bukulja i Begej

V kao Velebit i Volga

G?

Tu stani prijatelju, ni makac.

G nije G kao Golak i Gang, ili Goč i Gradac.

G je mnogo visočija planina i mnogo veća reka.

Planina toliko visoka

da je svojim vrhom najbliža Bogu.

Biti na tom vrhu,

zaslužiti tu visinu,

znači doživeti momenat prave i istinske sreće.

 

G je i reka- čista i bistra;

Dovoljno velika da u sebe primi sav tvoj mulj,

Bez obzira na svu istorijsku građu koja im je posvećena, neku ljudi zaslužuju da se stalno čuvaju od zaborava, da se pominju, i da se njihove ime konstantno ističe kao jednistven primer svog vremana i svog roda. Jedan od takvih ljudi, jedinstvenih i za sva vremena- bio je i Sava Vladislavić Raguzinski; ruski grof srpskog porekla, političar, trgovac, poliglota. Ovo je jedna kratka priča o njemu. Priča o životu vrednom romana i filma, i delu vrednom svakog divljenja i poštovanja.

Voleo bih majko moja mila

da je sva ova muka zbog tebe,

zbog tvojih želja i tvog zagrljaja;

Zbog svake suze koja se niz tvoje lice slila,

zbog svega što jesi

i što si za me bila;

Zbog tvog pogleda blagog što me nežno mije,

oprosti milosnice,

ipak, nije.

 

Ljudske su aveti majko navalile na mene,

njima poručujem:

Uspeo sam, pobedio sam sebe!

 

I sad možete da me hvalite,

kao ravnog sebi da me slavite;

Put od ovog crnog pa do sudnjeg dana

Sеdео је zаmišlјеn u fоtеlјi. Nа Тv-u nеki bеzvеzni prоgrаm; еmisiја u kојој sе nеsimpаtični vоditеlј smеје svојim šаlаmа dоk glеdа u svоја dvа gоstа. Јеdаn оd njih srеdоvеčni rеditеlј, pоznаt pо tоmе štо kаstinzi zа njеgоvе filmоvе pоčinju čitаnjеm scеnаriја, а zаvršаvајu sе kао kаstinzi Pјеrа Vudmаnа u industriјi filmа zа оdrаslе. Nа tim kаstinzimа su nа isti nаčin prоlаzili i glumci i glumicе. Rеditеlј је biо čоvеk širоkih shvаtаnjа... Kоd njеgа diskriminаciја pоlоvа niје dоlаzilа u оbzir.

Isus koji je došao kasno! Naravno, figurativno-u prenesenom značenju, bez želje da se pravi Isus- jedan i jedini sin Božji vređa, ili da se u bilo kom kontekstu i na bilo koji način stavi u istu ravan sa ljudima. Isus je svojom pojavom doneo spasenje i spoznaju; darivao je ljudima istinu, ali i motiv, da jedni u drugima pronađu čoveka, i da u neku "novu eru" krenu u koloni jedan pored drugog, a ne jedan iza drugog. I jedino ta kolona ima smisla, i jedino je takva kolona- Hristova kolona!

Ako želiš da promeniš vlast, prvo moraš da promeniš opoziciju! Ako želiš da promeniš ljude koji vladaju, prvo promeni, iskristališi i uljudi one političke strukture koje će vladati. Jedino je tako ispravno, i jedino to ima smisla. Sve ostalo je presipanje iz šupljeg u prazno, i šetanje iz mraka u tminu. Borba za bolju budućnost, počinje s borbom za bolju opoziciju. Opozicija znači i buduća vlast! U njoj ne sme biti mesta za kompromitovane ljude iz naše bliske prošlosti.

Ako je 30. avgusta bio dečko koji obećava, 31. je postao čovek koji odlučuje. Dritan Abazović, crnogorski političar albanske nacionalnosti, lider pokreta "Ura"; možda prvi političar u nekoj državi Evrope koji dolazi iz manjinskog naroda, a koji u suštinskom smislu u toj državi ima takvu moć i takav znača. 30. avgust, Abazović je dočekao kao jedan u nizu lidera u dugačkoj koloni crnogorskih opozicionara kojima je muka od politike Mila Đukanovića.

Pages