Osvald Tomović

Ključna reč je vlast. Ali, ne bilo kakva vlast, već vlast u ime večnosti, što znači uzvišena i nepodložna dokazivanju, već stalna i nepromenljiva.

Da li si svestan da si prevarant, lopov i nadasve odvratno živo biće ako računaš na tuđe kao na svoje, ako kalkulišeš s nečim što nisi stekao i da si tako samog sebe osudio na najgoru moguću kaznu?

Obrazovani, školovani, kulturni i fini ljudi koji su vredni i kreativni beže. Vode svoje porodice sa sobom, jer je sistem koji je koliko-toliko obuzdavao zlo razrušen i uništen. Beže bez žaljenja, bez sujete, bez kajanja, jer beže od zla.

Šteta je učinjena, popravke više nema, a sve ostalo su samo iluzije u koje nas uljuljkuju sluge zla dok novac koji su pokrali pakuju po drugim državama u kojima valjda misle da će moći na miru da ga troše, a da ne budu pozvani na odgovornost.

Koliko sam samo puta bez ikakvog vidljivog efekta napisao da je saradnja sa okupacionim snagama ravna veleizdaji, ali to njima nema veze, jer sladak dinar, a slatke i mogućnosti u zemlji ekstremno labavog morala.

Ali, vratimo se na prirodne pojave u ljudskom obliku koje ne brukaju naziv „inteligencija“ i osmotrimo ih malo bliže.

Rulja je odsustvo volje za organizovanošću, za stvarnim redom i poretkom.

Prva knjiga Nataše Đurović, kolumniste, esejiste, pravnika, pod nazivom "Dnevnik dokone domaćice".

Šta bi ti silni ismevači radili u uslovima rata? Da li bi sedeli u svojim stanovima i kuckali po društvenim mrežama? Internacionalizam u svakom smislu se podmazuje ismevanjem, a šta bi radili da im je ranjenik na rukama?

Šupak civilizacije (strofa iz pesme „Himna generacije“ - Dubioza Kolektiv) je ovde – na Balkanu.