Osvald Tomović

Pogled levo, pogled desno, tesno je. Pretesno, čini se. Uska haljina, kaput stego, pa ne da da se diše. Ni udaha, ni izdaha, ničega baš. Vakuum, milina jedna. Banda koja nameće svoja pravila i dalje kinji i troši što nije njihovo.

"...Prvo sam se uplašio da nije neki virus, ili kojekakav otpad od drugih delova koji se zaglavio tu, kad ono spava jedna minijaturna „ona“ u haljinici i sandalicama, sva u kosi od meda i sjaja, poluotvorenih usta..."

“...Istina je da je moja zemlja pod okupacijom i da su okupatori vojno i ekonomski ne samo prisutni, već i da ono što smatraju kolonijom drže pod kontrolom i preko svinja u odelima koje postavljaju kao „vlast“...”

Kratka priča

Oni su „naši“, ma koliko debilni bili, oni mogu i smeju da kradu i svoje govnjive rite da zamene najskupljim odelima.

Introspekcija

Nije greh, kažu, ne znati, već ne hteti naučiti

Svima koji su sposobni da se iskreno dive.

Delboj postade narodni heroj, muvarenje postade način života, ali nama je lepo. Slušamo u zanosu kako nam prodaju muda za bubrege (što bi neki pristojan svet rek'o „rog za sveću“), pa se u priči grade gradovi na vodi, valjda i kule u oblacima i štatijaznam šta još.

Treba znati i umeti, ali samo za svaki slučaj i u krajnoj nuždi, inače ispadneš glup, a to je retroaktivna spekulativna radnja, jer je u oku posmatrača, a posmatrač nije pouzdana kategorija. Kao što nisam ni ja koji umem, a i znam.