Sanja Trninić

Rođena sam 05.02.1977. u Pančevu. Radim kao knjigovođa već 18 godina. Udata, imam dva sina.

Knjigu pesama „Kotrola uma“ izdala sam 2008. godine. Od 2017. godine pišem kratke priče. Uskoro iz štampe izlazi moja zbirka priča „ Dnevnik moje mašte“ .

Uživam u knjigama i svom svetu mašte.

Promenu vremena i naglo zahlađenje, tog prvog decembara, kao da su donele nove komšije. Kraj Zore, duže vreme prazna kuća udomila je stariji bračni par. Zorina ćerka Taša, koja je imala ne više od osam godina, znatiželjno je posmatrala unošenje lepog nameštaja u taj predivan dvorac. Tako je ona zamišljala objekat u komšiluku. Pošto nikad nije videla da tu neko ulazi ili izlazi, zamišljala je da tu živi zarobljena princeza po koju će jednog dana doći njen princ, izbaviti je i onda će živeti srećno do kraja života.

Na jugu Banata, u Bavaništu blizu Pančeva, živela je Marina sa roditeljima i bratom. Bila je to jedna od bogatijih porodica u selu. Lepa kuća u glavnoj ulici, na dva sprata, s velikim prednjim i još većim zadnjim dvorištem. U kuću se ulazilo kroz ajfor koji je bio okrečen ukrasnim valjkom. To je sama domaćica, Marinina majka, krečila svake godine.

Dani u kući Petrovića nastavljeni su kao da se ništa dogodilo nije. Milan je ostao sam sa svojom sedmogodišnjom ćerkom Nađom, kada ga je napustila žena Vera i otišla kako bi ostvarila svoje snove.
Bili su u braku osam godina i Milan je stalno slušao Verine pričekako će jednog dana postati glumica. Ćutao je, ne znajući šta bi joj rekao. Brinula je o njihovoj ćerkii, kako tako, vodila računa o kući. Nadao se da će je želja za glumom proći.

Neda je imala nekoliko neuspelih veza iza sebe. Nije mogla da rodi i čim bi to saznao njen dragi, iako se do tad kleo u večnu ljubav, odmah bi odlazio od nje. Shvatila je da nikada neće imati sreće u ljubavi, kao ni dece. U selu je bio čovek desetak godina stariji od nje, koji se nikada nije ženio. Bio je ružnjikav i stidljiv i nije našao ženu za sebe. Nekako su se njegovi i Nedini putevi ukrstili i ona se udade za njega.

Alarm na telefonu prekinuo je Sonjin bezbrižan san. Nevoljno je otvorila oči i pogledala na sat. Možda je ipak pogrešio alarm. Ali, na žalost, zaista je bilo vreme za ustajanje. 
Kao i svako jutro i sad je prvo stavila džezvu da skuva kafu.A za to vreme se oblačila i šminkala.Već posle drugog, trećeg gutljaja kafe osećala se bolje. Još jednom je proverila torbu i videvši da je spakovala svu potrebnu dokumentaciju, opušteno je nastavila da ispija kafu. 

Lepo vreme i miris lipa mamili su osmehe mnogih ljudi, ali ne i Mari. Ona je, jednog lepog junskog dana, stupila u ugovoren brak. Nije to želela, ali nije smela da se suprotstavi roditeljima. 
Život na selu za dvoje mladih, koji su sami živeli, bio je veoma težak, ali Mara se nije plašila bilo kakvog rada. Majka ju je vaspitala da bude poslušna i naučila ju je da radi sve. Od kućnih poslova, kuvanja, pranja, peglanja, pa sve do gajenja stoke i radova na polju.Sve to njoj nije bilo ništa strano. 

Pages