Slađana Belko

Rođena u porodici umetnika i profesora, odrasla uz muziku i lepu reč.

Zalutala u ekonomiju, sada troši penzionerske dane. Putuje, priča, piše ikone. Piše za sebe. I druge.

Tokom studentskih dana aktivno saradjivala i objavljivala u glasilima GE i Student.

U profesionalnoj karijeri objavljivala radove u domaćim i medjunarodnim časopisima iz oblasti ekonomije.

Tokom poslednjih godina objavljivala eseje, putopise i kratke crtice na društvenim mrežama i portalima, u časopisima Balkanske vertikale i Beogradski krug kredom. Pesme su joj uvrštene i objavljene u jubilarnom glasniku "Garavi sokak", književnog kluba Miroslav Mika Antić. Dobitnik specijalne nagrade za kratku priču na konkursku kluba Ivo Andrić u 2019. godini.

Član je Društva književnika Beograda.

Zbirku  pesama "Maline u flanelu" objavila 2019. godine. U pripremi je nova zbirka pesama, kao i zbirka kratkih priča.

- Znaš li da sam ja bio djak pešak?
- ????
-Zar ti nisi rođen u Zagrebu?
-Da, da, ćale je službovao tamo te godine.
- Otkud onda đak pešak?

II blok studenjaka, soba broj 688 sa pogledom na autoput. Zatekla ga je kako nad loncem tek skuvanog pasulja drži u ruci "Zastave". Ovenčane Njegoševom nagradom.

Gledati smrti u oči. Koliko puta ste to čuli? I uvek to zamišljali kao one scene iz ratnih, partizanskih filmova. Na kojima smo svi odrasli.
Mladji baš i nisu imali taj osećaj kad Luk „Skayneznamkako se zove“ ubija onim svetlećim mačem ili Terminator tone u istopljeni čelik sa like palcem na ruci uz kretenski izraz na licu i čuvenim „I ll be back“.

Mart 2020
Dok serdar "moli" vojvodu da uvede vanredno stanje, ja sam uzela stvar u svoje ruke. I donele odluku. Stay at home, stay alive.
Kad su nam uveli sankcije i počeli sve one ratove u kojima „nismo“ učestovali deca su mi bila tek rodjena, a muž vojni obveznik.
Kad su nas bombardovali dečaci su bili osnovci, a muž mobilisan.
Stara majka, koja je živela s nama, čudila se od kuda crpim snagu da to sve guram sama.
- Zbog dece i tebe, mama.

- Videla sam te juče na stepenicama!

Za one neuke koji se edukuju preko mreža
i glume instant filosofe. Erudite i poznavaoce.
Dušebrižnike, savetodavce. Life couch savetnike.
(ovo da budem u trendu, uprkos godinama).

Uvek sam zamišljala šta bih rekla da me sada pozove novinar Glorie i kaže:
"ajmo jedan intervju,vaša intimna azbuka."
Pa eto, za svaki slučaj.

Vremenom počinjemo da ličimo na naše majke. Sve više. Ako ne likom onda pokretom, mimikom, glasom, rečenicom.
Čuvenu rečenicu, njenu, gde ti fircaš ja sam proštepala, citiram sve češće. I uvek skupljam trun pašine koji se nekako baš tada nadje u uglu oka.

(istrgnuto iz sećanja, sačuvano od zaborava, )

...već deseti put slušam Chris Rea. Kupio sam kasetu čim stigao u Titograd. Puno mi pomaže da do bola zapamtim petak prije podne u Duškovom stanu (vjerujem da se sjećaš).

...kako je lijepo što smo se sreli ujutru... Jutarnje traženje kafane koja radi. Dušanovac - Slavija - Prag. Stvarno, ima li šta ljepše od ljudi koji se dugo vole. Kako sam srećan što nismo izgubili taj dan.

Čar, čarati.
Začarati.
Očarati.

Pages