Slađana Belko

Šetam Ljubljanom poznatim stazama. Teško mi je.

Uvek mi je teško kad prolazim istim mestima. Sama. 

Od Dolenjske ceste, preko Grada do pijace, potom do mestnog trga i naravno pozdrav Prešernu. Okamenjenog pogleda gleda u Juliju i smišlja  nove sonete. 

"Prometej je na vrhu Kavkaza vekovima trpeo najstrašnije muke i najzad je zaželeo smrt, koju mu je otac bogova uskraćivao. Konačno je došlo vreme njegovog spasenja. Ijin potomak Herakle, dok je prolazio Kavkazom na putu za zemlju Hesperida, ustrelio je strašnu orlušinu koja je Prometeju kidala jetru. Kad je besmrtni Hiron odlučio da dragovoljno pođe u smrt, Prometej je oslobođen muka.

- Ja se Milena, na ovom svetu najviše plašim žene.

- Zašto, Petre?

 -Jedino ona može da me pobedi. Zato sam se i petljao, uglavnom, sa beznačajnim ženama, koje ljubavlju nisu mogle da me ugroze i udalje od partije.

-Zar postoje takve žene?

-Postojiš ti.

Nagrada Švedske banke za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela je nagrada koja se dodeljuje svake godine za vanserijske intelektualne doprinose u oblasti ekonomije. Nagradu je počela da dodeljuje Švedska banka (najstarija centralna banka na svetu), na 300-tu godišnjicu svog osnivanja 1968. godine. Iako ova nagrada nije utemeljena na testamentu Alfreda Nobela, laureati iz ekonomije primaju diplomu i zlatnu medalju od švedskog kralja 10.

„Princ Hari i Megan Markle postaće snažan aktivistički par koji će redefinisati britansku monarhiju za novi naraštaj.
Mnogi ozbiljni ljudi misle da će se monarhija dramatično promeniti. Njen oblik i stil definisaće Vilijam, Hari, Kejt i Megan. Dakle, Megan će biti važan deo fantastične četvorke"
Markl je oduvek bila zadivljena kraljevskom porodicom i htela je da postane princeza Dijana 2.
Ipak između stidljive Dijane, kojoj je bilo 20 kad se udala za Čarlsa, i 36-godišnje holivudske profesionalke nema sličnosti.“

Društvena svojina, ničija kobila.
Svi je jašu, niko je ne hrani.

Državni budžet, njegova kobila.
Svi je hrane, on je jaše.

Petak veče. Radio 202.

U Beogradu gostuje neka norveška grupa. Omiljeni radio prenosi inlive. Pijuckam vino i slušam. Drži me budnom,

Mala crna haljina, obavezni deo garderobe svake žene, čak i kad ona sama nije mala. Plišana, svilena, štofana, može i letnja cicana, ali uz bisere dostojna čak i prijema u ambasadi jednog kraljevstva kada njihova suverenka slavi rodjendan. Naravno i Kolarca, Narodnog pozorišta i svih školskih i sala radničkih univerziteta na kojima nastupa njen sin. Seća se kako je devedeset osme putovala do Novog Kneževca autobusom noseći u kesi haljinu i cipele u koje se presvlačila u WC lokalne škole, gde se održavalo takmičenje muzičkih škola .

Tamno sivo odelo, bela BOSS-ova košulja, sjajne lakovane cipele. I kaflins. Dugmad za manžetne. Umesto Sive paunice (donete baš za njega i njemu, jesenas još, iz banje) piju Modru vranu. Merlot umesto sovinjona. Nehladjeno crno, mada bi uz rižoto od morskih plodova bolje išlo belo. Ali piju. Vino. Nakon puna četiri meseca. Od slave nije dolazio. Ono njihovo, a da popijemo kafu, što je uvek bio znak za…

...

Ubrzo su na podu ostale zgužvane stvari. I sivo odelo, i kaflinsi.

- Znaš li da sam ja bio djak pešak?
- ????
-Zar ti nisi rođen u Zagrebu?
-Da, da, ćale je službovao tamo te godine.
- Otkud onda đak pešak?