Slađana Belko

Petak veče. Radio 202.

U Beogradu gostuje neka norveška grupa. Omiljeni radio prenosi inlive. Pijuckam vino i slušam. Drži me budnom,

Mala crna haljina, obavezni deo garderobe svake žene, čak i kad ona sama nije mala. Plišana, svilena, štofana, može i letnja cicana, ali uz bisere dostojna čak i prijema u ambasadi jednog kraljevstva kada njihova suverenka slavi rodjendan. Naravno i Kolarca, Narodnog pozorišta i svih školskih i sala radničkih univerziteta na kojima nastupa njen sin. Seća se kako je devedeset osme putovala do Novog Kneževca autobusom noseći u kesi haljinu i cipele u koje se presvlačila u WC lokalne škole, gde se održavalo takmičenje muzičkih škola .

Tamno sivo odelo, bela BOSS-ova košulja, sjajne lakovane cipele. I kaflins. Dugmad za manžetne. Umesto Sive paunice (donete baš za njega i njemu, jesenas još, iz banje) piju Modru vranu. Merlot umesto sovinjona. Nehladjeno crno, mada bi uz rižoto od morskih plodova bolje išlo belo. Ali piju. Vino. Nakon puna četiri meseca. Od slave nije dolazio. Ono njihovo, a da popijemo kafu, što je uvek bio znak za…

...

Ubrzo su na podu ostale zgužvane stvari. I sivo odelo, i kaflinsi.

- Znaš li da sam ja bio djak pešak?
- ????
-Zar ti nisi rođen u Zagrebu?
-Da, da, ćale je službovao tamo te godine.
- Otkud onda đak pešak?

II blok studenjaka, soba broj 688 sa pogledom na autoput. Zatekla ga je kako nad loncem tek skuvanog pasulja drži u ruci "Zastave". Ovenčane Njegoševom nagradom.

Gledati smrti u oči. Koliko puta ste to čuli? I uvek to zamišljali kao one scene iz ratnih, partizanskih filmova. Na kojima smo svi odrasli.
Mladji baš i nisu imali taj osećaj kad Luk „Skayneznamkako se zove“ ubija onim svetlećim mačem ili Terminator tone u istopljeni čelik sa like palcem na ruci uz kretenski izraz na licu i čuvenim „I ll be back“.

Mart 2020
Dok serdar "moli" vojvodu da uvede vanredno stanje, ja sam uzela stvar u svoje ruke. I donele odluku. Stay at home, stay alive.
Kad su nam uveli sankcije i počeli sve one ratove u kojima „nismo“ učestovali deca su mi bila tek rodjena, a muž vojni obveznik.
Kad su nas bombardovali dečaci su bili osnovci, a muž mobilisan.
Stara majka, koja je živela s nama, čudila se od kuda crpim snagu da to sve guram sama.
- Zbog dece i tebe, mama.

- Videla sam te juče na stepenicama!

Za one neuke koji se edukuju preko mreža
i glume instant filosofe. Erudite i poznavaoce.
Dušebrižnike, savetodavce. Life couch savetnike.
(ovo da budem u trendu, uprkos godinama).

Uvek sam zamišljala šta bih rekla da me sada pozove novinar Glorie i kaže:
"ajmo jedan intervju,vaša intimna azbuka."
Pa eto, za svaki slučaj.