Slađana Belko

Gledati smrti u oči. Koliko puta ste to čuli? I uvek to zamišljali kao one scene iz ratnih, partizanskih filmova. Na kojima smo svi odrasli.
Mladji baš i nisu imali taj osećaj kad Luk „Skayneznamkako se zove“ ubija onim svetlećim mačem ili Terminator tone u istopljeni čelik sa like palcem na ruci uz kretenski izraz na licu i čuvenim „I ll be back“.

Mart 2020
Dok serdar "moli" vojvodu da uvede vanredno stanje, ja sam uzela stvar u svoje ruke. I donele odluku. Stay at home, stay alive.
Kad su nam uveli sankcije i počeli sve one ratove u kojima „nismo“ učestovali deca su mi bila tek rodjena, a muž vojni obveznik.
Kad su nas bombardovali dečaci su bili osnovci, a muž mobilisan.
Stara majka, koja je živela s nama, čudila se od kuda crpim snagu da to sve guram sama.
- Zbog dece i tebe, mama.

- Videla sam te juče na stepenicama!

Za one neuke koji se edukuju preko mreža
i glume instant filosofe. Erudite i poznavaoce.
Dušebrižnike, savetodavce. Life couch savetnike.
(ovo da budem u trendu, uprkos godinama).

Uvek sam zamišljala šta bih rekla da me sada pozove novinar Glorie i kaže:
"ajmo jedan intervju,vaša intimna azbuka."
Pa eto, za svaki slučaj.

Vremenom počinjemo da ličimo na naše majke. Sve više. Ako ne likom onda pokretom, mimikom, glasom, rečenicom.
Čuvenu rečenicu, njenu, gde ti fircaš ja sam proštepala, citiram sve češće. I uvek skupljam trun pašine koji se nekako baš tada nadje u uglu oka.

(istrgnuto iz sećanja, sačuvano od zaborava, )

...već deseti put slušam Chris Rea. Kupio sam kasetu čim stigao u Titograd. Puno mi pomaže da do bola zapamtim petak prije podne u Duškovom stanu (vjerujem da se sjećaš).

...kako je lijepo što smo se sreli ujutru... Jutarnje traženje kafane koja radi. Dušanovac - Slavija - Prag. Stvarno, ima li šta ljepše od ljudi koji se dugo vole. Kako sam srećan što nismo izgubili taj dan.

Čar, čarati.
Začarati.
Očarati.

Izrekao je to ne trepnuvši. Posle svih tih godina, lagano nogu pred nogu, duž zemunskog parka. Pokazala mu je Lafontenov spomenik. Iako stari Zemunac nije znao tu priču. U doba karantina krajem prošlog, ma šta prošlog, pretprošlog veka slavni pesnik zaustavio se sa svom svojom svitom u karantinu. Uvek je hladni Zapad štitio svoje ljude od čudnog i čulnog Istoka. Zemun je bio predvorje Raja ili Pakla, kako kome. Začudjeni Zemunci videvšu svu tu silu sobara, slugu, kuvara, konjušara koji su pratili slavnog pesnika pomisliše da je u njihovom gradu princ.

- Dobar dan
- Dobar dan. Mi se znamo?
- Da išli smo zajedno u školu.
- Osnovnu ili?