Vladimir Radovanović

Polusvestan se budio iz još jednog košmara, teško je pokretao glavu, ukus gađenja, poraza, pijanstva, širio se sobom, kao smrad smeća…

Ispod oka neprimetno osmotri putnike u rasklimatanom autobusu koji se ko zna otkuda kretao, njih nekoliko, u polutami...

Velika senka stajala je naspram njega, a ostale u redu sa jedne i druge strane.

Vatre, ratovi, bolesti, tuge - sve se rodilo, umiralo i nanovo rađalo...

U pojedinim momentima tupog zurenja u jednu neodređenu, besmislenu tačku, potkradao bi se iskeženi osmeh zveri, koja je tek u naznakama ličila na nešto što bi se nazvalo ljudskim obličjem.

Можда је то био сан? Да, извесно је, јер је понирао у њега без моћи да се одупре.

I trajalo je trućanje i trajalo, ali se onda, da ne bude usamljen doktor policije, pojavio na ekranu keramičar, šef vojne hunte, da se zakune Gospodaru na vernost i da mu ulije sigurnost da će ga vojska braniti od svakog zla.

Osmehom i nevažnom pričom zahvali neznancu za veliku uslugu.

Odluka u centrima svinjske finansijske moći pade na udruženu majmunsku koaliciju, koja je trebala da pripremi put za konačan nestanak istočnog parka, već dovoljno smanjenog, ali još uvek nedokusurenog.

Veliki investitori raskomadali su maleni gradić. Maleni, ali sasvim dovoljan plen da izvuku iz šupljih džepova podanika crno ispod nokta.