Željko Jovanović

Čovek je gledao u svoj spisak za kupovinu. Iza broja jedan i tačke nalazila se reč „Pas“.

Čovek je gledao u svoj spisak za kupovinu. Iza broja jedan i tačke nalazila se reč „Pas“.

Kao i uvek, i ovog puta je imala tremu zbog intervjua za posao. Više se ni ne seća koji joj je ovo po redu. Prisetila se svog prvog intervjua u kojem se pojavila u širokim farmericama, džemperu i kosom vezanom u rep. Sada je u toaletu firme u kojoj će imati razgovor za posao popravljala šminku i pokušavala da namesti grudi i osmeh.

Lajanje
U mojoj kući ja sam apsolutna vlast. U njoj živimo pas i ja. Deca su otišla da potraže sreću u svetu a za njima je otišla i supruga. Pas, inače mešanac, zna da laje na mene zato što mu nisam dao hranu, vodu, zato što ga ne šetam. Ja ga zbog toga vežem u podrum lancem i dodatno mu smanjim obroke. Tako je to kada laješ protiv vlasti.

Jedan čovek je imao pun podrum tegli sa poklopcima. Bile su raznih veličina i sa različitim etiketama. U više navrata ih je bezuspešno pokušavao prodati ili bar trampiti za nešto što bi mu koristilo. Nakon par godina došao je na ideju. Uzeo je deo svojih tegli koje je nazvao „Čuvarima ljubavi“ i odneo ih je u park gde se okupljaju mladi, zaljubljeni parovi. Čovek bi prišao klupi na kojoj sedi zaljubljeni par i ispričao bi im priču da je ljudsko srce nežno i krhko poput stakla.

14. septembar:
„Srbija je divna zemlja, ako ste vampir. Ljudi ovde svoje poslodavce, bankare, ministre, sve šalterske službenike pa čak i supruge smatraju krvopijama, tako se mi vampiri dosta lako uklapamo.“
19. oktobar:
„Suštinska razlika između vampira i prosečnog živog stanovnika Srbije je u tome što Srbin teži da pobegne od večitog mraka koji, kako kažu, ovde vlada. Za razliku od njih mi vampiri bežimo od svetlosti.“
07. novembar:

S obzirom da je plav sa belim krajevima, meni je ranije služio u igri kao policijsko vozilo, ocu je služio i služi, da ga popravlja i da se posle hvali svojim majstorskim umećem, a majci da mi uz pomoć njegove plastične cevke preti batinama ili da usisava kuću, što i jeste njegova primarna funkcija.Usisivač marke „Sloboda“ iz Čačka.

Dve bake posmatrale su polučasovno staro unuče i istakle su svoje veštačke vilice u znak apsolutne sreće. I jednoj i drugoj je ovo prvo unuče.
-Prvo, pa muško.-  reče baka čiji je sin postao otac.
-Jeste, mada pol nije bitan, najvažnije je da je zdravo.- reče druga baka čija je ćerka do pre pola sata trpela porođajne muke.
-Tako je. Vidi ga, pravi je delija. A što je krupan... Majstor je moj Neca.- reče baka po ocu i razvuče još više svoj osmeh.

Prvo su naše selo zaposeli miševi. Njihova okupacija krenula je od mlina, pa se proširila i na ostale delove sela. Starešina sela se dosetio da bi bilo dobro da u selo donesemo mačke kako bi istrebili ovu gamad. Okolna sela su nam donirala par desetina mačaka, valjda u strahu da se miševi ne nestane i kod njih. Pojedini su uzajmili mačke od prijatelja i rođaka iz drugih mesta, pa smo tako nastanili mačke. I zaista, mačke su veoma brzo istrebile miševe iz našeg sela.

Na televiziji se prikazivao film u kojem je veštačka inteligencija pretila da pokori svet. Film je netremice posmatrao mladić sa veštačkim mišićima koje je stekao zahvaljujući veštačkom hormonu. U kupatilu se mladićeva sestra, sa veštačkim grudima, veštačkim usnama, veštačkim trepavicama, noktima i sa još što šta nečim veštačkim, pripremala za izlazak. Njeno pripremanje na trenutak omela je njihova baba koja je otežano, zbog veštačkog kuka, ušla u kupatilo, ne bi li uzela čašu u kojoj su ostali njeni veštački zubi.