Željko Jovanović

Željko Žele Jovanović je rođen 22. juna 1989. godine u Kragujevcu u radničkoj porodici.
Bavi se pisanjem aforizama, satirične poezije i proze, i poezije za decu.
Objavuje u dnevnim novinama, književnim časopisima, i na internet portalima.
Član je Beogradskog aforističarskog kruga.
Objavio je zbirku aforizama „Ostavite nešto apokalipsi“ (2020.).
Stvara i preživljava u Kragujevcu.

Ovi prvi vesnici proleća, ova tri lezileba, vrpoljili su se na pomenutim, neudobnim gajbama i vodili su obične, nedomaćinske razgovore.

Otac se pravio da ne primećuje svog sina, dangubnog mladića od četvrt veka, koji je poput teškog ranjenika hodao po kući. Raznočarenje je pritiskalo očeve grudi.

Sobu je osvetljavao jedino ekran od televizora, što je bilo sasvim dovoljno. Sedeo je na kauču držeći na krilu plavu vanglu koja je bila ispunjena kiselkastim višnjama. Koštice je pljuckao u poveću kristalnu pikslu, drugom rukom je  daljinskim upravljačem šaltao programe, mršteći se zbog kiseline u višnjama i zbog programa na ekranu. Tmina u sobi mu nije smetala. Vremenom je naučio da se najbolje snalazi u njoj, što nije ništa neobično budući da je u pitanju jedan rudar.

-E, moj Hermese...- obrati se momak psu koji je ležao pored peći, -Sukobljavaju se ove vražje jeseni. Jedna u meni, a druga oko mene.

Nosio je bradu od nedelju dana, perjanu jaknu i paket dugotrajnog mleka ispod miške. Deset tetrapaka po litar.

Da li su gore pomenute babe zaista sklone predviđanju budućnosti ili je čak i njima bila jasna politička situacija u zemlji, nije utvrđeno.

Podne je za jednog prosjaka, ispred crkve u glavnoj gradskoj ulici značilo i kraj radnog vremena.

Zacvileše nepodmazane šarke na grobljanskoj kapiji. Sve te nepodmazane šarke iritantno i na neki način jezivo škripe ali najezivije škripe baš te na grobljanskim kapijama. Tako je i sa vetrom. Koliko se samo puta praćen kišom taj isti vetar igrao našom kosom, kišobranima i nervima? A opet, na groblju, taj vetar je nekako najeziviji. Kao dečak mislio sam da taj grobljanski vetar ima veze sa dušama upokojenih čija su tela nastanjena na tom groblju.

Baš tog, običnog jesenjeg dana, mladog naslednika taze počivšeg kralja, krunišu za novog kralja. Šegrt udara grubi metal koji poskakuje po nakovanju i razmišlja o svojoj sudbini.

- I ovolika pompa oko toga?! Ovoliko novinara i ostalog sveta što će neki dokonaš željan slave da pešači?! Nije ni čudo što smo propali. -

Pages