Zoran Petković

24. septembar 2023. je istorijski datum. Ako u istorijske čitanke ne uđe kao Dan dizanja Srba na ustanak, ući će kao Dan rušenja srpskih iluzija.

Izjava 1: „Uau… Jel si vido, bate, ono… Onaj oblak, vetar, ono čudilo! Čik nek neko kaže da je to prirodno! Ma to nam, garant, neko šalje  namerno, da sjebe srpski narod!“

Izjava 2: „E, bate, jel si vido kako naš Vučko vadi koridore? Ćiri bu, ćiri ba – i te ga još jedan koridor! Ma, jes‘ da je 5 santima... ups, kilometara, al‘ nije bitna veličina, bitna je ljubav! Kako koja ljubav? Pa, prema našem precedniku!“

- Ko-so-vo je Sr-bi-ja, Ko-so-vo je Sr-bi-ja…

- Pink je Za-dru-ga, Zadruga je Sr-bi-ja…

Čekaj, stop! Kako smo, za samo 3 decenije, od 3 prsta podignuta u vazduh spali na 1? I to baš na taj bezobrazni „srednjak“ kojima bezobzirni vozači časte nas, normalne učesnike u saobraćaju? Ono kada nas iseku, preteknu ili na neki drugi način dokažu da saobraćajni propisi ovde ne važe baš za sve?

„Najveće piramide vlasti zidaju se malterom od vazelina. Problem je samo što se zemlja pod takvom piramidom najbrže urušava.“

Nedavne tragedije, osim što su potresle milione običnih ljudi, žestoko su protresle i vazelinsku piramidu vlasti. Sistematski zidan celu deceniju, veličanstveni koridor ka severnokorejskom kultu vladarske svemoći naprsao je pred prostom činjenicom – ne, ne događa se sve voljom Njegovom! Ma koliko se Služba za uzgoj jednoumlja napinjala, izgleda da ozbiljna i odgovorna politika ne može da ozbiljne odgovore na neka vrlo prosta pitanja:

Vest da je balavi štreber elitne škole pobio desetoro ljudi (uglavnom vršnjaka), a da je dan kasnije punoletni psihopata ponovio njegovo nedelo, izrešetala je razum svakog normalnog stanovnika Srbije. Čekaj! Pa to se ne događa u nekakvoj američkoj kojotojebini! U pitanju su centar Beograda i šumadijska sela!

Gonoreja (narodski, „triper“) je baš nezgodna bolest! Mada je nikad nisam iskusio u prvom licu jednine, opisi nekih nesrećnika bili su dovoljno ubedljivi za zaključak: nikad u rizični seks bez HTZ opreme! „RIS no risk“ – što bi rekao slogan jedine fabrike kondoma u bivšoj Jugi. Briga za radnog čoveka, i to u vreme kada još nije bila izmišljena SIDA, bila je uvek u izlogu vlasti, pa čak i kada su bili u pitanju „smešni pokreti“.

Najpre da malo isučemo jezik i obnovimo jezičko gradivo: pisanje i pišanje na našem jeziku se razlikuje samo u jednom slovu. A na engleskom piss (pišanje) i peace (mir) još manje, jedino u dužini izgovora i debljini plajvaza koji se koristi. Zato bi trenutno aktuelno trtomuđenje o (ne)potpisivanju papira o „konačnom rešenju kosovskog pitanja“ trebalo, jednom zauvek, da preselimo iz predela oralnog (televizijskog ili uličnog) u neke druge delove tela, pa bio to mozak ili međunožni visuljci.

Koje piće najviše udara na mozak? Dobro, de, vlast u rastvoru vazelina je najgora, ali nešto dostupno svima nama, običnim ljudima?

Matori alkosi bi rekli „beton“ (ono vinjak + pivo), moj predlog je „rigoleto koktel“ (kuvano pivo sa rumom i mastikom), ali nedavni događaji pokazuju da najgore kombinacije ne truju mozak kroz jednjak, nego kroz oči i uši izložene medijima.

Opšte zgražavanje zbog toga što je Skupština Srbije zaličila na rijaliti program (ili pijačno koškanje oko tezgi), uz još veću halabuku zbog pornjaka u rukama poslanika, nužno izaziva neka pitanja. Na primer: U čemu je, aman, razlika između Farme (Zadruge, Parova...) i Skupštine? Pogotovu od kada su propali političari (Šešelj, Čanak...) srozali ugled narodnog poslanika ulaskom među starlete i od kada su silikonske starlete ušle u Skupštinu. Zato, hajde da umesto sočiva TV kamera uzmemo Šerlokovu lupu, bacimo kritički pogled, i uočimo sličnosti i razlike.