Zoran Petković

Rođen 1952. u Čačku, živi u Srbiji, ali time nije mentalno ograničen. Opsesivni kreativac opšteg usmerenja - muzika, stihoklepine, karikature, aforizmi... Decenijama uzaludno juriša na vetrenjače ljudske gluposti, nezavisno od njihovog porekla, popularnosti ili rasprostranjenosti. Rane koje pri tom nastaju, leči tradicionalnim narodnim medikamentima (točenim ili flaširanim), koje ujedno i koristi kao rastvarač za crnpurastu boju svoga humora.

Srećne zemlje su poznate po rupama u siru i rupičastom ženskom vešu, nesrećne po rupama u zakonu. Tu, za razliku od alaskog ribarenja, kroz rupičasta okca u mreži pravosuđa najlakše izmigolje velike ribe. Ili bar one male, ali iz jata moćnih ajkula. Jer pravda je slepa, ima povez preko očiju, a za njeno streljanje potrebno je samo da se stavi pred streljački vod egzekutorske vlasti i ispali rafal iz dobro podmazanih medijskih cevi.

„Sjutra jeste lijep Vidov danak,
Viđećemo u polju Kosovu
Ko je vjera, ko li je nevjera!“

Zadatak:

Ako osoba A neprekidno putuje vozom za Karlobag, Karlovac i Viroviticu, i ako u trenutku t pređe u voz za Brisel (preko Istanbula i Moskve), koliko će vremena proteći pre nego što stigne na mesto doživotnog predsednika? Podrazumeva se da površina države odakle je krenuo iznosi približno 88,500 km2 i da je konstantna.
Odgovor obrazložiti i prikazati grafički i numerički.

* * *

Pediculus pubis je relativno poznat pojam. U pitanju je insekt koji napada čoveka i  hrani se krvlju, dakle mala, zla životinja, u narodu poznatija kao picajzla. Kako nastanjuje kovrdžave predele ljudskog tela u kojima penis  i vagina pri prelasku iz latinskog u srpski jezik dobijaju bezobrazne nazive, živuljka je poznata još i kao stidna vaš.

Ma koliko to apsurno zvučalo, religija nije vera u Boga nego u ljude! Da li je onaj ko čuje glasove u svojoj glavi prorok ili psihijatrijski pacijent? Samo naša vera u njega je to što čini razliku.

Ocenom Vrhovnog komandanta:
 - Vrlo dobro!...

... i odzivom iz 4000 postrojenih grla: 
„Služimo Srbiji!“ - okončan je jučerašnji vojni performans u Nišu. Čekaj, „Srbiji“? Zar ne beše „narodu“? Ili je padom petokrake sa šlema takođe otpala i folirancija da je vojska u službi naroda, a ne vladara?

Sloboda izražavanja narodne volje i sloboda uticaja od „stranog faktora“ su pitanja koja zahtevaju analizu samog pojma slobode. Zato hajde  da malo stavimo prst na čelo...

- Ale-a-le-ale-ale-aleee... Viva Maduro! Viva Gvaido...!

„Vodite ljubav, a ne rat“ je parola koja je obeležila moju mladost. Dok su u Vijetnamu kratko ošišani marinci uterivali demokratiju u glave sirotih kosookih štićenika, dugokosi Hendriksi, Dilani (i poneki bokser) su širili poruku nenasilja. Uz trivijalnu harmoniju i detinjaste melodije postavljali su ozbiljna pitanja: o prirodi agresivnosti, o smislu života, o vernosti životnim principima, o žrtvovanju i pobuni...

Da li znate kako je počeo 2. svetski rat? Prema Radio Berlinu to se desilo tako što su 1. septembra 1939. poljski graničari iznenada nasrnuli na nemačku oklopnu armiju, slučajno parkiranu u baš u blizini granice. Naravno, patriotske snage 3. Rajha su „žestoko uzvratile“ i rasturile Poljsku (uz ruski blagoslov) u roku od mesec dana.

- Ma, gospodine, mi smo trenutno u ratnom stanju, ne možemo da se bavimo time! Rešavajte to sami!

Pages