Zoran Petković

“Dragi građani Srbije, ako nam poverite vaših 1000 evra, kroz mesec dana vraćamo 1200! Za višestruko veće iznose, mesečna kamata biće i do 30%!“

Notorna je činjenica da se politika ovde doživljava kao oblik seksualnih aktivnosti. Da li je to posledica genitalne frustriranosti učesnika ili nešto drugo, trebalo bi da kažu stručnjaci. Naravno, pravi stručnjaci iz oblasti psihologije, a ne dileri italijanskih cipela, ljubitelji plavookih vanzemaljaca ili „teslolozi“ sa medicinskim titulama. Ili je to nekakva bolesna kombinacija onog „da je rat nastavak politike drugim sredstvima“ i hipičaste parole „vodite ljubav, a ne rat“?

Sećate li se ono pre 4 godine kad je Tramp izgubio izbore, a postao predsednik? Čekaj… Tramp izgubio izbore? Pa, da! Bez obzira na to što je ukupno imao skoro 3 miliona glasova manje, posredni, teritorijalni izborni sistem obezbedio mu je pobedu, jer glasovi iz nekih federalnih jedinica (jel to neko pomenu SFRJ?) bili bitniji od drugih. Na primer, na biralištima u Pensilvaniji je osvojio samo 0.7% više glasova lokalnog stanovništva, ali su se oni brojali preko 7% u pobedničkom zbiru.

Nemačka, februar 1933… Nepunih mesec dana pošto je Hitler položio zakletvu kao kancelar (po naški – premijer), grupa nacističkih aktivista, koristeći noć umesto fantomki, zapalila je Rajhstag (po naški – parlament). Za paljevinu su optužili političke protivnike, pohapsili ih, a vlast je iz demokratije prešla u jednopartijsku diktaturu na čelu sa svemoćnim firerom. Parlament je, budući da je postao nepotreban, raspušten, a brigu o tome šta narod treba da misli, preuzeo je her Gebels.

- Halo, jel‘ to Centar za koronu?
- Da.
- Hteo bih da prijavim slučaj…
- Imate suvi kašalj i visoku temperaturu?
- Ne. Baba mi ima napad tinejdžerske ljubavi, televizor mi bljuje gluposti, a društvena mreža na mobilnom upecala grdne somove.

- Koje su mere idealne žene?

- 90 - 60 - 90?

- Ne... 80 - 40 - 20!

- ?

- 80 godina, 40 temperatura, 20 miliona dolara u banci!

- El si čula Sanija, stigla kurona u Niš!

- Kuku... Pa to namerno, da potepa nas, Cigani...

U uzrastu između pošumljavanja pubičnih predela i prava da brknu popunjen listić u rupu na glasačkoj kutiji, dečaci, širom planete, dobijaju naziv „tinejdžeri“. To je naravno, uvozni, tuđinski termin. U našim, pasivnim krajevima, tradicionalni, od dedova nasleđeni naziv je – „šiljokurani“. Dobro, de, to jeste malo pogrdno, ali zato prilično slikovito opisuje način na koji budući očevi vrše samoobrazovnu pripremu za produženje porodične loze. A bogami i šljive, one Tarabićeve...

U svim poznatim sportovima pravila su relativno prosta. U atletskim disciplinama važi „brže, jače, više“, u većini drugih - bilo da je u pitanju košarka, fudbal, tenis ili golf - pobednika određuje koliko puta je nešto ušlo u nešto. Naravno, uz ograničenja da protivnički igrač ne sme biti (previše!) ometan prilikom svojih aktivnosti, uključujući i to  da mu se garantuje  telesni integritet (broj očiju, ušiju ili celovitost cevanica).

U doba kada je korov sadašnje vlasti tek bio semenje u debelom crevu nekih pređašnjih vlastodržaca, narod se, od čekanja u redovima za sopstvene pare kod Dafine, čekanja zejtina iz robnih rezervi u samouslugama i čekanja predstojećeg bombardovanja u skloništima, branio „neprskanim“ humorom. Vic o Slobi, Jeljcinu i Klintonu na safariju najbolje opisuje apsurd srpskog primanja na apsurdnu stvarnost kojom je (mnogo pre „milosrdnog anđela“) bombardovan putem zvaničnih medija.