Mrki i teški oblaci, koji su u međuvremenu, dok su naši junaci čalabrstili „KOD TOZU VAMPIRA“, zagospodarili nebom i zamutili ga, slutili su na kišu.
– Neće valjda – rekoše uglas Rahela i Maks, kročivši napolje i pogledavši u nebo.
Maks je prvi predložio:
– Idemo, šefice, pa šta bude? Nismo od šećera, nećemo se istopiti.