Epp klizma
Kako to inače izgleda?
Onako smoždeni, kada se uveče dovučemo k'o ranjene pume u svoj brlog, svoj dom, kada smo blago rečeno svedeni na astralnu projekciju sebe samih, pojedemo nešto, ako imamo neki preostali atom snage, i zakoračimo u dnevni oporavak. Neki od nas se parkiraju u omiljeni komad nameštaja, nekako ulegnut prema našim telesnim oblinama, koji nas prosto prigrli i pruži malo potpore umornim ekstremitetima. Ja lično, iz iskustva prvo prelistam ove savremene, androidne novine u vidu aplikacije na telefonu... Prelistam samo, jer mi još smaranja sa politikom i crnom hronikom (to mu dođe na isto) u životu i nije neophodno. Onda pređem na TV, striktno filtriranom pretragom dođem do odabira filma koji bih mogao pogledati, zauzmem pozu, podignem koncentraciju iz minusa, podesim jačinu zvuka i prepustim se hipnotičkom dejstvu ekrana.
Najavna špica obećava, glumačko-producentska ekipa još više... Osetim sve čari predigre i potpuno se otvorim za sve moguće stimulacije i inspiracije koje može samo dobar film da pruži. Priča odmakne 10-15 minuta i onda... Grmljavina iz razglasnog sistema, hoće surround da pukne, panika dok se ne nađe daljinski, komšija pored već udara čekićem za meso po cevima radijatora... 'Bem ti tonca koji ovako uskladi jačinu zvuka... Počinju reklame.
Prvo veliki lanac samoposluga, sada se to zovu hipermarketi, u cilju ratosiljanja od bajatih proizvoda, samo što ne deli džabe krmenadle, bifteke, batake, neke parizere i još ti daju CD neke naše folkerske estradne zvezde, pa dobiješ markice za šerpe ili kofere za jednokratnu upotrebu... Navali narode! Zatim neke nadrkane ribe bi da skaču iz aviona, al' im jedna kvari prosek jer su je sustigli ,,oni dani"... 'Odma tu, na jedno 3000m, prijateljica vadi neophodno pomagalo koje će da joj toliko popije dragocene tečnosti, čak i u bestežinskom stanju, naglavačke, pri brzini od 9.81m/sec... Trebaće joj transfuzija kad sleti. Sve pokazaše sa plavom vodicom, ali džaba... Meni asocijacija na krvav biftek, onaj od maločas.
E, sad se pojavljuje nabildovani macan koji se prsnu sa nekom bogojavljenskom vodicom koja garantuje da neće da smrdi naredna 72h (to bre 3 cela dana) i neće da mu ošteti garderobu, a hoće sve najbolje mačke da mu opsluže mačora, bez i jednog tuširanja, a sve posle trčanja, teretane, kuvanja u kolima bez klime, istovaranja uglja, prženja roštilja... Valjda je poenta u ekologiji i štednji vode, šta li? Onda sledi iskežena keva koja u snežno beloj kuhinji u kojoj ni čaj nikad nije skuvan, svom mladunčetu za najbitniji obrok (doručak) na hleb maže margarin i gura dete u aterosklerozu... Ili neku tzv. paštetu koja je baš super za dobijanje karcinoma jetre, debelog creva... Ili pak nešto što ima ukus čokolade, al' ne sadrži istu i malo da mu nesretnom ubrza dobijanje dijabetesa... A sad mrš u školu!
Sa ekrana me onda isprepada biće sa neverovatnom količinom trepavica, nagaravljenih toliko da onemogućuju vid i sede u kabriolet u kom retrovizor služi da pri brzini od 230 km/h može da četkom, koja podseća na onu što držimo pored WC šolje, još dogaravljuje svoj, kako rekoše ,,dramatic look". A sitnim slovima u dnu ekrana lepo piše da je sve snimljeno sa veštačkim trepavicama zbog ,,boljeg" izgleda. 'Ajmo žene, instant drama u životu! Sledi virtuelni prikaz nekih kuglica koje trče po zubima, čiste ih, izbeljuju, teraju bakterije i kojekakva govna zalepljena na gleđ... I to sve same. Valjda je dovoljno da kupiš i verovatno staviš u 20m perimetra od svojih usta. Sve to preporučuje nepostojeće udruženje, ili fantomski univerzitet i istraživačka ustanova.
Onda opet ona keva koja je odjebala derište u školu (možda i nije ona ista ali liči), bacila se na pranje veša i otkrila da je omiljenu bluzu zasrala zaprškom, uljem iz kartera kad je menjala filter, lož uljem kad je raspremala podrum, borovnicom koju je na nekoj vrleti brala i trpala u skute... Alo retardu, to se ne radi u omiljenoj bluzi! U tom se pojavljuje prijateljica i iz pismo - tašnice vadi džačinu praška (economy pack 20kg) sa nekim ,,enzimima" koji u virtuelnom prikazu u hladnoj vodi ostrugaše zaserotinu i vrati joj isfolirani osmeh na lice.
Evo ih i ovi sa peruti, masne kose i bez ,,volumena"... Prepada ih po ulici neki metroseksualac i sapinje ih tu, u nekom prolazu da im izmije glave i povrati im, do tog trenutka, opasno poljuljano samopouzdanje. Šamponjera bez vode i kanalizacije, a i fen je tu. Verovatno će u dupe da ga udene. Sva ta muka je mala za povraćeno samopouzdanje. Idiotsko kreveljenje, slow-motion skokovi, čips i grickalice koje lete unaokolo, znojava lica od planinarenja ili bajkinga me pripremaju za pivo. Opet u slow-motionu se sipa, peni, nazdravlja... A u mojoj bešici se povećava pritisak.
Onda neke taze okupane, svih boja i rasa se mažu sa nečim što će garant da ubedi sve živo da im je koža k'o u novorođenčeta i da će im sise i dupeta prkositi gravitaciji naredna 24h. Ma da...
Elem, udariše po porodici koja se prvo vratila sa višenedeljnog odmora i umesto da proluftira gajbu uzeše da prskaju sa ,,planinskom svežinom", koja navodno ne maskira, već otklanja smrad. Zatim neko derle zgađeno sopstvenim smradom zapomaže iz klonje... Keva naprska sranje sranjetom i vrati detetu životni optimizam. Do sledećeg sranja. A ja osetoh napetost u trbuhu uz veliku dozu netrpeljivosti prema propagandi. Onda se pojavi neka, koja bi da se poput onog macana sa početka, namaže, ne pere, ne smrdi, ne ojede... Kad joj ponudiše neke mazalice sa ekstraktom jogurta (bljak) i ekstraktom dijamanata (???), moja creva su naprosto poludela.
Pokušah da stisnem, ali kad neka baba sa ekrana izjavi da sad može da se ljubi, a da joj zubi ne završe u dedinim ustima, uz to pride da deda više jezikom ne mora da joj skuplja semenke zapale posle jela, moj neizdrž dostiže klimaks. Zaglavinjah u nusprostoriju da se olakšam, a i da pobegnem od kreativnih proliva propagandista. Sačekaću nastavak filma u sopstvenoj intimi. Četka mi izaziva jasnu asocijaciju koju brzo odagnah. Kad završim, izluftiraću, onako tradicionalno.
A film ću pogledati drugi put, na netu, ili piratu... Prošla me volja.
Nenad Marinković