Bila jednom jedna zemlja
Bila je to jedna od onih zemalja iz epskih priča kakve možete sresti kod prekaljenih pisaca, ali moja malenkost se ipak usudila ispričati vam priču o toj čudnoj i sada već zaboravljenoj zemlji.
Na ivici šume pune vukova, vojevala,borila se i slobodarila zemlja Tribalija. Ponosni i uz to veoma hrabri stanovnici zemlje Tribalije bili su naravno Tribali. Ali to, da li su oni Tribali ili nisu Tribali, neki opet kažu da su Trebali, neki da nisu Trebali, dok ostali tvrde da su Trijebali još dok nisu (na)Trijebali, ostaje večita zagonetka.
Geografski položaj Tribalije nikom nije bio preterano važan, pa stoga ni stanovnici ni poglavari ove zemlje nisu preterano marili zbog toga. Na ivici, na kraju svega poznatog u to doba, Tribalija se baškarila na periferiji sopstvenog sistema koji se razvio suprotno svim mogućim teorijama evolucije.
Stanovnici Tribalije su bili malih glava ali velikih testisa, dok su njihovi poglavari bili velikih glava i malih testisa. Kažu da je to bila osnovna društvena podela u to vreme.
Pored takve podele moramo naglasiti da je u zemlji Tribaliji bilo dva jezika ili pisma. Glavešine su koristile tzv. grok dok su ostali stanovnici koristili ciju-ciju jezik. Iako su to bili naizgled sasvim različiti jezici, savršeno su se razumeli. Bilo je i nekoliko slučajeva da se obični stanovnici dokopaju poglavarskih funkcija ali oni bi tada vrlo brzo zaboravljali ciju-ciju jezik i prelazili na grok, ne zbog svoje emancipacije već što je bilo vrlo teško komunicirati sa društveno-političkom elitom tadašnje Tribalije, čak je i diplomatija sa drugim zemljama bez toga bila nemoguća.
Poglavari Tribalije su imali četiri stuba svoje politike od koje nikada i ni pod kakvim uslovima nisu odustali. Reforme, rekonstrukcija, promene i prvom-do-mene su uz himnu Tribalijo borba te rodila bile prve reči uz koje bi novi stanovnici Tribalije ugledali svetlost dana. Taj stub politike koji je jedini funkcionisao bio je prvom-do-mene, iako to do danas nije baš sasvim jasno i naučno objašnjeno pretpostavlja se da je u pitanju neki bratski ili rođački odnos jer nije bilo retko u to vreme da se rođački vodi politika, ekonomija, pravo i sve ostalo.
Sve bi to lepo i sjajno funkcionisalo da nisu došla rđava vremena. U Glavnom gradu, u Glavnoj ulici, Glavešine su razmatrale kako da se odbrane od velike opasnosti koja ih je zadesila. I njih i njihov narod. Bio je to Bauk, Veliki Bauk! Posle dužeg razmatranja došli su do zaključka da treba da spasavaju sopstvene glave, jer glave stanovnika su ionako male, tako da će im onaj drugi atribut dobro doći.
Kada je Veliki Bauk konačno kročio na tlo Tribalije, velikih Glava tu više nije bilo, ostali su stanovnici malih glava ali velikim atributom sa željom da se bore i da opstanu. Kažu da je borba trajala tri dana, neki izvori tvrde čak i sedam, ali jedno je na kraju ostalo poznato. Bila jednom jedna zemlja.
P.S. Ako mi ne verujete, idite na naslovnu stranu i videćete da je sve ovo istina.
Milutin Marinković