Mi Srbi smo ovce, ali je koza nostra

- Halo, ovde poštena Vlajna!

- Molim!

- Rambo, ja te volim!

- Pogrešila si broj, ali si dobila pravog.

- Ne Rambo, na Rocky-ja sam mislila!

- Tvrd sam kao stena, ali nisam Stalone!

- E, pa meni tvrd i treba!

- Rekao sam ti da si dobila pravog!

- Ali hoću krivog! Pravi nisu ni za kriv kurac!

- Vlajno, šta ti treba?!

- Hoću pravog krivca!

- Šta pravi treba da skrivi?

- Ma, krivi treba da pravu stvar uradi!

- A šta je “prava stvar”?

- Pa to bi bila “koza nostra”.

- Nešto mi je to poznato. Čija koza?

- Srpska koza! Nostra srpska koza.

- Ja sam čuo da ste vi ovce!

- Nisi ti ni pravi ni krivi. Samo si glup.

- Za žene uvek bio!

- Pa, žensko sam i treba mi borac!

- Boriti se sa ženom je najteže!

- Meni treba čovek za borbu!

- Moja najveća borba je bila sa mojom prvom ženom.

- Nisam ti ja, bre,žena!

- Fala Alahu!

- Fala onom što mi je dao pogrešan broj!

- Taj nije pogrešio nego si ti pogrešna!

- Jesam i zato hoću da se ispravim.

- A šta si skrivila?

- Bacila sam mu rukavicu u lice!

- Mogla si pesnicom da ga dokrajčiš!

- Rukavicu sam bacila, izazvala ga na dvoboj. I ne mogu sad nespremna da idem!

- Pa, pomoli se Alahu!

- Jok, bre, hoću njemu da očitam “Očenaš”.

- Što mu ne pročitaš nešto moderno? Neku bajku!

- Bajke on priča!

- Onda basnu!

- Jesi li ti neki zajebant ili se tako češljaš?

- Ja sam bokser!

- Znala sam da si džukela. Zato te i zovem! Treba mi usluga!

- Da ga nokautiram umesto tebe?!

- Ne, ja od borbe ne bežim. Ratujem sama! Savet mi treba.

- Znaj gde ideš i znaj istinu. Ne moraš biti ono što oni hoće da budeš. Slobodna budi  da budeš što jesi.

- Znam gde idem. I istinu znam! Nisam ono što oni žele da budem, jer sam ono što ja hoću. Slobodna sam u njihovom zatvoru.

- Onda se smiri da ne zaglaviš ćorku!

- Ćorak ću da se smirim! Nešto će od mene već da bude.

- Ako mogu napraviti penicilin od ubuđalog hleba sigurno se može napraviti nešto i od tebe.

- “Čik pogodi šta imam za večeru? Buđav lebac! NjamNjamNjam”

- Nisi ti čista, a?!

- Jesam, bre, i zato hoću da isprljam ruke. “Buđav lebac” je nostra pesma! Srpska koza od Sarsa! Daj mi ,bre, jedan upotrebljiv savet!

- Leti kao leptir, bodi kao pčela.

- Koja budala ti je to rekla?

- Ja, Muhamed Ali!

- Pčelana med, ali muha na govna!

- Šta si, bre, rekla?

- Koza nostra! Srpska posla!

- Setio sam se šta je cosa nostra! Zar ti nije lakše da mu ubaciš konjsku glavu u krevet?

- Rocky, što me zajebavaš?

- Nisam Rocky nego Muhamed Ali!

- Ali Muhamede, daj mi Marćanija!

- ROCKY, DOĐI! JAVI SE! ZOVE TE NEKA POŠTENA BUDALA!A ti, vlajno, umesto konjske iskoristi svoju glavu i zapamti jedno... Ja sam bitku dobijao daleko od svedoka; iza linija, u sportskoj sali, vani na cesti, davno pre nego što bih “zaplesao” pod svetlima ringa.

- Muhamede!

- Molim!

- U pravu si! Mi, Srbi, smo ovce, ali je koza nostra! I Muhamede!

- Mooolim!

- Reci Rambu da ga ne volim!

- Misliš Rocky-ju?

- Mislim. Ej, ti!

- Mooooolim!

- Osećam leptiriće! Lete! Muhamede Ali...tebe volim!

- Vlajno!

- Molim!

- Opalim te,  Ali golim!