Nadžnjeva se momak i devojka

Nadžnjeva se momak i devojka.
Sobu kreče momak i devojka. (Muž i žena, mačka pečena. Svađaju se, normalno, pritom).

Momak kreči valah,“iz dve ruke“.

B’jela soba kano snijeg u gori.

A devojka... A devojka je, za to vreme, ustala pre svih, otišla u prodavnicu i kupila materijal za picu i doručak za ukućane – žu-žu, kifle, jogurt. Šljive i jabuke petrovače. Skuvala i popila kafu, napravila ratni plan. Na’ranila nejač, oprala sudove. Svirala pokret, pa se prvo s momkom makljala oko nekog golemog bukovog kreveta. Rašrafili, rastavili, preneli u delovima, sastavili, zašrafili opet. Dobro, valjala je tu muška snaga.

E onda je devojka iznela: pisaći sto nasleđen od babe, puno drvo (nije poenta u babi i drvetu, nego što je težak k’o tuč), dečji krevetac. Urolala i izbacila tepih. Napravila ormansku rokadu garderobe, od gaća i čarapa do džempera. Oprala prozore i vrata u jednoj sobi, oribala pod, namestila prokleti, na jedvite jade ušrafljeni (mada, ruku na srce, udobni) krevet.

Sve dečje igračke pretresla i reorganizovala, da pitanja vlasništva nad istima ne izazivaju ratne operacije međ’ braćom. Našla odgovarajući šraf da uglavi Gokuovu glavu na telo (valjda će da izdrži ovog puta!).

Sa decom izašla, kupila nedostajuće prekrivače za krevet i lampu za pisaći sto (sve kinesko, normalno). I Gohana iz “Zmajevih kugli“, našli u “Univeru“, mašala!

Vratila se kući, pokupila najlone, oprala četku, kantu i opremu, momkove papuče, oribala pod, jednom, dvaput, triput, unela itison, e sad je preveliki, isekla skalpelom višak, met’la ga kao stazu u predsoblje, usisala prašinu s oba parčeta jednom, drugi, treći put, oprala prozor, radijator, vrata, odgurala orman, donela onaj pisaći sto i krevetac, pa krevet, ne može ni on da prođe, izem ti uske novobeogradske hodnike, hajd’ uspravno, hajd’ na kant, hajd’ po dijagonali kvadra – uđe i on u sobu, pa igračke, pa prekrivači, pa lampa, pa raširi veš, pošto sad ima mesta na terasi, može pivo? Može.

Sedi, odmori se! Nem’ kad.

Pa prenesi sto drugi sa terase, pa priključi kompjuter, pa operi drugi prozor, pa jedna vrata, druga vrata, treća vrata, ribaj podove svud gde se belasa, izdajnički, poludisperzija manje poznatog proizvođača. Pa terasu, pa još jedan veš. Pravi picu za čeljad, blažeći se pivom. Polugotovu, da ne grešim dušu.

Momak spava, ni glave ne diže.

A devojka sitan vezak veze. To jest, sitnu knjigu (tekst, da budemo precizni, za internet portal) piše. Sa glavom među dlanovima, pretresa današnji dan.

Nije stvar samo u emancipaciji i u tome što sve umemo, sve možemo i sve znamo. Oduvek su devojke momke natpijale i nadžnjevale, ali nisu smele time da se podiče. Do skora su, makar, fizički teški, opasni poslovi bili muški zabran i stvar testosteronskog prestiža. Sada se ženama redovno plasira (aperkatom) argument emancipacije. ’Oćete da budete ravnopravne? Odbacujete svoju žensku suštinu? Nećete da budete sveto trojstvo mazne lutke-dobre kuvarice-trofej: seksi al’ nevine ribe, nego biste muda da imate? Pa eto vam, teglite nameštaj, radite sve same, kad ste za sve tako sposobne, rasturačice brakova, brkate amputatorke penisa, nemojte posle nama da se žalite!

Muškarci se, čast izuzecima, povlače u kaučno-pivsku rezignaciju, i misle, delom i s pravom, da su žene uzurpirale njihove tradicionalne delatnosti, učinile ih nesigurnim, razlabavile rodne granice, dokazale da sve umeju i sve znaju.

Nije emancipacija kriva što su žene dobile privilegiju da popravljaju bojler ili roletnu ili da, posle punog radnog vremena, kuvaju i rade domaće zadatke sa decom.
Ne, nego nedovršena emancipacija i uporni patrijarhalni stereotipi, koji nas i dalje sprečavaju da stvarno podelimo životne i porodične uloge, prema vlastitim sposobnostima i afinitetima, i da se niko ne oseća ni ugroženim, a ni iskorišćenim.

Dakle, homo sum, žena ili muškarac.

Pomozi i ne izdrkavaj se samo zato što imaš za to podobnu pišu. To te neće učiniti boljim muškarcem, koliko ni kuknjava za tradicionalnom podelom uloga. Ne traži od žena da budu slatke male malipulatorke koje zloupotrebljavaju svoje genitalije.

Budi ti onaj koji, posle dvadeset i četiri snopa i čaše, “sitan vezak veze“. Nije pederski, veruj mi. Ženama se dopadaju vredni, razumni, brižni, kreativni muškarci, koji se ne libe atipičnih uloga.

Poput momka iz ove priče koji je, posle krečenja, okupao decu, dok je devojka nameštala gurtnu za roletnu.

Valjalo bi tako počešće.

Iva Radović