Papadaći

Legnem tako u krevet i onda krenem da tražim pozu.

Na stomaku mi je omiljeno, ali ne ovih dana. Okrenem se na desni bok, pa prevrnem na levi, pa legnem na leđa i tako sat – dva...

Šta erotski?

Ma, bre, nije ovo erotika, ovo je horor! Ne spavam noćima od kako traju ove vrućine.  Nema daška vetra, nema ni te promaje što inače ubija po Srbiji, nema ništa sem nervoznog gužvanja čaršava. Sinoć mi došlo stvarno da ustanem i stavim čaršav u hladnjak, kako je predložila jedna moja drugarica. Ili još bolje, možda da ja legnem u hladnjak? Ali, cvrc! Sandučar smo prodali, imamo samo onaj stajaći, pa bih jedino mogla kao mumija u sarkofagu da se smestim, kao piroćanski spomenik, onako uspravno...

Pristala bih i na to, samo da mi je da se naspavam!

E, a noćas pirne neki vetrić, konačno. Ja čak i zinula da što više vazduha udahnem. Ah,  miline!! Namestim se u  svoju omiljenu pozu, još se i lagano prekrijem, ono preko krsta da ne zebem... kad je krenulo!!

Pa, ljudi moji! Taj svrad u nožnim prstima, pa po butinama, pa po rukama... Pali kožu nešto, ne znam šta je, samo osećam peckanje i potom svrab. Ustanem, počnem da šetam po kući, moji na mene: -Šta te spopali pundravci? 

A ja ne mogu u 3 ujutru da im objašnjavam da nisu pundravci, da ja samo želim da spavaaam, da me neko urekao, da me nešto jede, da se vaseljena urotila...

Horor, do pred zoru, e tad sam malo zaspala!

I jutros, odem na pijac, čujem razgovor onako usput, žali se žena kako je celu noć jeli papadaći!

Pa da! Eureka! Kako se toga nisam setila, to su ona grozna bića što „izgledaju kao muva sirćetara a ujedaju kao pitbul“, lepo su to objasnili na Vukajliji. Ne znam samo koja im je to maštovita budala dala tako slatko ime, a oni tako grozna i surova bića?!

No, dobro! Sad bar znam s kim imam posla, samo još da smislim kako da se odbranim.

A vi?

Kako vi spavate?

Jedu li vas papadaći?

Violeta Živkov