Aforizmi Peka Laličića

Život više ne piše romane. Sada satire!

Depolitizovali smo sve. Ostale su još narodne kuhinje.

Za ovakav, kakav mi živimo, pasji život je mačji kašalj.

Svi smo mi ovce – dok su čobani na vlasti.

Svi smo mi u istom loncu, samo što poneko kuva.

Za naše boljke, svinjski grip je mačiji kašalj!

Nekada su nam davali kapom i šakom. Sada dobijamo samo šakom.

Naše prazne tikve su pune kao šipak.

Naša propast bi izostala da u rad vlade na vreme nismo uključili eksperte.

Sve što smo okačili o klinove, palo je u fotelje.

Činjenica da smo usrali motku negira tvrdnje da se kod nas gladuje.

Ne bismo mi bili budale, da ih ne dovodimo na vlast.

Nisu nam sve ovce na broju. Zato se svinje visoko kotiraju.

Zarade su nam prepolovljene, a ni direktori nam nisu čitavi.

Kod nas su promene očigledne: školovani nam valjaju klade, a nepismeni direktorske poslove rade.

Kod nas je veselije nego ikada. Zadnje rupe na sviralama su nam postale prve violine.

Tranzicija nam je donela ogromne promene. Deci pupčane vrpce sečemo pred smrt roditelja.

Transparentnost kod nas neviđeno raste. Još malo, pa se ni čovek neće videti.

Teško je naći budalu, ako nije na položaju.

Kod nas se uvek znalo ko kosi, ko vodu nosi. I danas se zna. Kose vodonosci.

Otkako smo izgubili glave, vode nas pokondirene tikve.

Privatizovali smo sve. Na redu su avetinjski gradovi i đavolje varoši.

Svaki naš majmun bi da ima svoju džunglu.

U našem bezdanu ima mesta za sve, i svašta.

Danas je teško biti normalan. Svaka luda se prepozna u tebi.

Iako ovo nigde ne vodi, već smo tamo.

Autor Peko Laličić